Ova šuma je popularna među planinarima i radoznalim ljudima, ali najveći broj ljudi koji u nju uđu nikad ne izađu napolje.
U podnožju planine Fudži u Japanu skriva se mračna i gusta šuma Aokigahara. To mesto strave i užasa poznato je i pod imenom "more drveća" i "šuma smrti", jer vlasti tamo svake godine nađu oko 100 tela samoubica.
Službeno, to je mesto na kom Japanci najčešće počine samoubistvo, a zašto je tako niko zapravo ne zna. Moguće je da se pretpostavi da su čuli za to mesto, ali bizarna tradicija je od nečeg morala da nastane. Žrtve su većinom muškarci srednjeg doba, a zanimljivo je da se samoubistvo u toj zemlji povezuje sa "časnim činom", jer država ima preko 127 miliona stanovnika, a svake godine sebi život oduzme njih 30.000.
Šuma koja se prostire na 30-ak kvadratnih kilometara mesto je gde zalazi tri tipa ljudi, kažu meštani. To su planinari, radoznali ljudi i oni koji ne planiraju da se vrate iz nje. Dužinom cele šume postavljeni su znakovi koji posetioce podsećaju na to, a policajci koji su na straži posetioce mole da se vrate odakle su došli, pretpostavljajući da upravo tamo žele da umru.
Na natpisu piše: "Život je dragocen dar koji ste dobili od svojih roditelja. Molim vas da mislite na svoje roditelje i svoju decu. Nemojte to da držite u sebi, ne morate da patite sami".
Ispod se nalazi broj uvek otvorene i besplatne telefonske linije za pomoć, a u blizini je govornica.
Napušteni automobili na parkiralištu su uobičajen prizor, kao i odbačena odeća i obuća svuda okolo. Vlasti tamo odnose preko sto, većinom obešenih, tela godišnje. Ta praksa se ponavlja još od 1971., a odlučeno je da od 2000. više neće javno da se iznosi podatak broja umrlih u šumi da se ne bi privlačile nove samoubice. Ali, ni to nije urodilo plodom.
Veruje se da je prvo samoubistvo u šumi počinio budistički sveštenik koji je želio "da očisti" svoje telo izgladnjujući se do smrti. Ostali sveštenici su ga pratili, pa je nastala i top lokacija za umreti. U šumi navodno postoje mesta gde sunčevi zraci ne dostižu do tla, a ni vetar ne može da prodre između grana, što rezultuje sablasnom tišinom.
Veruje se da se u šumi nekada praktikovao i običaj "ubasute", prema kom su porodice tamo odvodile svoje najstarije članove, da bi na miru i bez opterećivanja drugih umrli. Njihove duše navodno danas dozivaju psihički nestabilne i nezadovoljne ljude u šumu, da bi i sami doživeli sličnu sudbinu.
Ti duhovi se nazivaju yurei, a njihovi gresi i žaljenja navodno izazivaju melanholiju kod svakog ko zakorači u šumu. Demoni se navodno pojavljuju i u obliku Tengu-a, neobičnih bića koja klize između krošnji drveća.
U šumi nema životinja, a ostaci gvožđa u vulkanskom tlu tog područja navodno izazivaju kvar na GPS uređajima, pa čak i iskusni planinari tamo mogu lako da se izgube.
Preživeli iz te šume često su svedočili da ih ona doslovno "vuče" na jednu ili drugu stranu, iako to može biti rezultat neobične topografije tog područja.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Prinscreen Youtube/Colby Brock