Poznati profesor psihologije sa Harvarda Stiven Pinker izneo je veoma čvrst stav o tome da se kvalitet života zapravo poboljšava, iako nas vesti koje čitamo svakodnevno navode na suprotan zaključak.
U svojoj najnovijoj knjizi on brani tu tezu kroz postavljanje više parametara u vremenski kontekst. Tom logikom navodi nas na zaključak da pesimistički pogled na svet za koji smo sigurni da je svakim danom sve gori i agresivniji, zapravo treba zameniti suprotnim.
"Razmislite ovako: zamislite da ste stigli u novi grad i videli da pada kiša, da li biste zaključili: "Kiša se pogoršala"? Kako biste to mogli da kažete ako niste znali koliko je kiša padala pre toga? Ipak, ujutru pročitaju vest o ratu ili novom terorističkom napadu i zaključe da je nasilje u sve većem porastu, što je isto tako nelogično. Zapravo, stopa ratova je u padu od 1946. godine, broj ubistava u Americi od 1992. godine, a broj bolesti, gladi, ekstremnog siromaštva, nepismenosti i diktature, kada se meri istom jedinicom, smanjili su se - ne na nulu, ali puno" objašnjava profesor Pinker.
Na opasku da se i razvoj civilizacije posmatran u dužem periodu čini mnogo veći u odnosu na strašne zastoje i loše stvari koje su se dešavale posmatrajući kraći period, on objašnjava kao normalan.
"Napredak nije isto što i magija. Uvek postoje zastoj i neuspeh, a ponekad i nagla skretanja, poput strašne pandemije španskog gripa, Drugog svetskog rata i eksplozije kriminala nakon 1960-ih. Napredak se odvija kada su smetnje manje, manje ozbiljne ili zaustavljene u potpunosti. Jasno je da moramo imati u vidu najgori mogući zaustoj, tj. nuklearni rat i rizik od trajnih preokreta, kao što jer scenario najgorih klimatskih promena..."
On se ograđuje da je naravno, život loš za one koji imaju loše životne uslove, a to će biti slučaj sve dok se stope ratova, kriminala, bolesti i siromaštva ne svedu na nulu.
"Poenta je da ima daleko manje ljudi koji žive u užasima rata i bolesti" zaključio je on.
A na pitanje da li se njegov takav zaključak odnosi uglavnom na život i razvoj u Americi, Pinker tvrdi da, naprotiv, ostatak sveta oseća veće blagostanje.
"Napredak nije isključivo američki, zaista. SAD su među bogatijim zapadnim demokratijama koje beleže stagnaciju u sreći i porast stope samoubistava, abortusa, seksualno prenosivih bolesti, obrazovne osrednjosti i preuranjene smrti. Zemlje sa najvišim nivoom blagostanja su u zapadnoj Evropi, zemlje Komonvelta i zemlje koje se ubrzano razvijaju i smanjuju stope siromaštva, gladi, bolesti i nepismenosti. I dok se nejednakost povećava u SAD, smanjuje se u svetu kao celini, jer se siromašne zemlje brže bogate nego što bogate postaju još bogatije", zaključio je profesor.
Kurir.rs / Washingtonpost.com
Foto: Profimedia