U Vašingtonu je pomno analizirana Strategija EU o Zapadnom Balkanu, a sagovornici Dojče velea ukazuju da smanjeni angažman SAD u regionu ne znači gubitak interesovanja te da Brisel i Bela kuća na Balkanu imaju isti interes.
"Jedini način da tranzicija na Balkanu bude uspešna je da Evropa i Amerika stanu rame uz rame u tome", kaže Džonatan Kac, viši savetnik Nemačkog maršalovog fonda u Vašingtonu. Značajno je da se i danas, skoro tri decenije od pada Berlinskog zida i sloma komunizma, govori o "tranziciji".
Ali, američka pozicija prema Balkanu postaje zanimljiva u svetlu aktuelnih događaja - preuzimanja administracije od Donalda Trampa te predstavljanja strategije EU za Zapadni Balkan. Kac kaže da angažman SAD nije (više) na onom nivou koji bi osigurao da Amerikanci budu pravi partner Evropskoj uniji kako bi zemlje tog regiona prošle tranziciju u pravom smeru.
Ali jedino zajedno, smatra on, SAD i EU mogu da se suprotstave "ruskoj propagandi" i mešanju u evropske poslove, uključujući i izbore, ali i sve većem ekonomskom prisustvu Rusije posebno u energetskom sektoru Zapadnog Balkana.
"U isto vreme, pristupni proces EU je veoma tehnički i birokratski, pa je zato mnogo efektniji podsticaj za napredak kada se on kombinuje s punom podrškom Sjedinjenih Država", kaže Sara Bedenbou iz Atlantskog saveta, jedna od troje autora studije o novoj američkoj strategiji na Balkanu.
Američki posmatrači navode da vreme više nije saveznik svih balkanskih pretendenata na EU: kod nekih se oseća zamor, a drugde je sve više prisutan evroskepticizam.
"Jedna od češćih zadrški, koje čujemo kroz pritužbe iz regiona, je nedostatak jasne perspektive u vezi sa vremenskim rokovima, pa to otežava ostajanje zemalja na kursu reformi i političkih napora u pristupnom procesu", kaže Bedenbou. Zato je, smatra, važno imati "akcioni plan s rokovima".
Amerikanci smatraju da će ključni momenat narednih meseci biti samit zemalja Zapadnog Balkana u Bugarskoj, prvi na kojem će od sastanka u Solunu 2003. godine učestvovati sve članice EU.
"Kad govorim s evropskim zvaničnicima, oni otvoreno ističu da žele ne samo američki angažman, već i američko liderstvo na Balkanu", dodaje Džonatan Kac. Ali ističe da se zbog pozicije predsednika Donalda Trampa prema Rusiji "stvara konfuzija, a to može poslati pogrešan signal za zemlje koje su pod uticajem ruske (propagandne) agresije".
Poznavaoci prilika u Vašingtonu tvrde da Tramp nije direktno uključen u kreiranje američke politike prema Balkanu. Ohrabrujuće je, kažu, to što se predsednik "okružio odličnim ljudima" koji dobro poznaju taj deo jugoistočne Evrope.
Postoji, međutim, i Gordijev čvor koji može usporiti Evropu u tome da bude "cela i slobodna" a u Vašingtonu ga i danas lociraju u Bosni i Hercegovini.
Odmah nakon objavljivanja evropske strategije za Zapadni Balkan, u Sarajevu se oglasio predstavnik EU Lars Gunar Vigemark, navodeći da BiH, u neko doba, neće moći dalje prema Evropskoj uniji ako se Dejtonski ustav ne prilagodi standardima EU.
U Vašingtonu pak podsećaju da za promenu Dejtona nema čarobnog štapića, znajući koliko je teško doći do unutrašnjeg i međunarodnog konsenzusa po tom pitanju.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: MESEC DANA OD UBISTVA OLIVERA IVANOVIĆA! Ko su nalagodavci zločina?!