Kroz vinograde koji se protežu dokle god pogled seže, zvuk kopita postaje sve jači. Usamljeni jahač iznenada ulazi u vidokrug. Neko bi pomislio da je to prizor iz nekog romana ili fima, ali nije.
Lekar Roberto Anfoso upravo putuje na posao brežuljcima Pijemonta.
63-godišnjak u kućne posete odlazi na konju već deset godina.
U ruralnom kraju Verdunu, poznatom po vinu i lešnicima, stanovništvo je sve starije.
"Ovo je jedan od italijanskih džepova s najdužim životnim vekom. Pacijenti koje obilazim imaju najmanje 70, a neki i sto godina", kaže Anfoso tapšući svoju kobilu Ambru.
Jahanje mu je omiljeni način transporta za rutinske posete koje nisu hitne,
poput kontrole dijabetesa ili krvnog pritiska.
Stetoskop i aparat za merenje pritiska drži u Ambrinim bisagama, a četvorogodišnja ždrebica ga uvek prati do praga.
"Svake nedelje jašem od 80 do 100 kilometara. Prve tri godine imao sam 1.000 poseta, ali sam odavno prestao da brojim", kaže lekar .
Kao unuk konjičkog oficira, Anfoso je počeo da jaše s 14 godina. Pacijente je tako počeo da obilazi slučajno. Dok je razmišljao koju da trasu odabere za svoje rekreativno popodnevno jahanje, dobio je informaciju da ga jedan pacijent traži. Tada je odlučio da spoji te dve aktivnosti.
"Kada sam stigao, pacijent me gledao u čudu i isprva nije hteo da me pusti u kuću", seća se.
Anfoso danas veruje da njegov neobičan način prevoza ima pozitivan učinak na odnos s pacijentima.
Primetio je takođe da nekim pacijentima konj razbija svakodnevnu monotoniju.
Ignasio Fortino (70) jedan od pacijenata i Anfosovih prijatelja, kaže da je "doktor uvek tu".
"Navikli smo da dolazi konjem. Nema nam ništa čudno u tome. A stvara lep odnos i osećaj da nigde ne žuri i da za nas uvek ima vremena", kaže.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Youtube/Printscreen