Bilo mi je suđeno da ovde nađem sreću. Bangkok treba doživeti u sportskom i u svakom drugom smislu, od egzotičnih ostrva do neobičnih jela na ulici, otkriva Đurovski
Super-Mario šest godina caruje na Tajlandu.
Daleko od srpske javnosti, nekada najveći talenat našeg fudbala Mario Đurovski uživa u dalekoj Aziji. Najmlađi sin čuvenog Milka Đurovskog pronašao je sebe na kraju sveta, a u razgovoru za Kurir otkriva nam sve pikanterije, blagodeti i egzotiku Tajlanda.
Ovo je tvoja šesta sezona na Tajlandu. Kako ti je i šta nam možeš reći o ligi?
- Ljudi imaju pogrešnu predstavu u startu o Tajlandu. Atraktivna je liga, lepa za gledanje, sa mnogo golova, lepih poteza i pozitivne energije, kako na stadionu tako i van njega. Ulaže se dosta novca, Tajland u fudbalskom smislu napreduje. Naš čovek Milovan Rajevac je selektor. Za kratko vreme postavio je nove standarde i vidi se ogroman napredak domaćih igrača. Nekada je klub mogao da ima sedam stranaca, danas samo četiri. Ovde su igrali Robi Fauler i Džej Botrojd, a tu je i Goran Pandev - počeo je razgovor Mario Đurovski.
U najboljim si godinama. Koliko još planiraš da igraš fudbal?
- Trudim se da idem sezonu po sezonu, bez mnogo planiranja. Nikada ne znaš šta nosi sutra. Volim fudbal i dok se tako budem osećao, igraću. Za mene su godine samo broj. Planovi su vezani za akademije, i na Tajlandu, i u Srbiji.
Igrao si za Muang Tong, a sada si u Bangkoku. Koliki je rivalitet između dva kluba i kako su sve to podneli navijači? A kako ti?
- Muangtong i Buriram su kao Zvezda i Partizan! Bangkok junajted je klub koji raste. Muangtong je u mom srcu i taj period je najlepši u mojoj karijeri. Bili su šokirani kada sam prešao u Junajted, ali respekt je ostao. Bila mi je potrebna promena posle četiri sezone.
Čuli smo da si car na Tajlandu. Veliki si emotivac. Koliko te vole navijači i da li i dalje proslavljaš golove s njima?
- Bilo mi je suđeno da dođem u ovu zemlju i nađem sreću! Dao sam mnogo tajlandskom fudbalu i ljudi su to prepoznali. Zahvalan sam im zbog toga. Neki momenti se ne mogu opisati nego samo doživeti.
Da li se i dalje dobro zabavljaš dok igraš fudbal? Ima li i dalje spontanih reakcija kojima oduševljavaš navijače, kao kad si skidao dres i šorc?
- Celu karijeru se zabavljam! Ne odrađujem posao, nego uživam u njemu. Šorc je bio jedan glup potez koji je doneo mnogo pozitivnih stvari, ali definitivno ne bih to ponovio (smeh).
Za sebe voliš da kažeš da si beogradsko dete. Možeš li da porediš Beograd i Bangkok?
- Beograd je grad koji najviše volim, ali i Bangkok ima posebno mesto u mom srcu. Dobar noćni život kao i u Beogradu, predivni hramovi, dobri restorani, kombinacija sirotinje i bogatstva, što fascinira. Jednostavno specifičan grad. Kada kažeš Bangkok ili Tajland, prva pomisao je seks-turizam, ali po meni, to je samo deset odsto onoga što Tajland može da ponudi. Druga kultura, ne može da se poredi s nama.
Uvek si voleo da živiš i dobro se provedeš. Mogu li fudbal, egzotika i peščane plaže zajedno?
- Pored posla, logično je da svako želi kvalitetan život, a to je baš ono što čovek ovde može da ima. Ostrva su uvek tu da se opustiš. Najbolja su Koh Kud, Koh Tao, Puket, Koh Samui, Koh Lipe... Gradovi Čang Maj i Čang Raj su u stvari za mene Tajland i to treba videti i doživeti. Priroda koja ostavlja bez daha.
Nedostaje li ti srpska kuhinja i šta nam možeš reći o tajlandskim gurmanlucima?
- Naša hrana je za mene i dalje broj jedan! Za tajlandsku hranu treba vremena. Nije mi se odmah svidela. Stavljaju dosta začina i sve je ljuto. Treba probati tradicionalna jela kao što su Pad Taj, zeleni kari, supu Som Tam, salatu od papaje... Moj savet je svakome ko dolazi na Tajland da obavezno proba uličnu hranu, tu su recepti stari preko 300 godina.
Oženio si se, postao otac. Da li te je brak promenio i šta za tebe predstavljaju tvoja supruga i deca?
- Sa suprugom Aleksandrom imam dvogodišnjeg sina Karla i tromesečnu ćerku Bjanku. Ovde su rođeni, tako da ne treba trošiti reči o tome koliko smo srećni i zadovoljni na Tajlandu kao porodica. Oni su moja najveća podrška. Sve je lakše uz normalan porodični život, pogotovo ako se bavite sportom.
Smatraš li da si konačno uspeo da izađeš iz senke oca Milka i strica Boška?
- Teško je izaći iz senke (smeh)! To te prati ceo život. S obzirom na to šta sam sve prošao u našem fudbalu, moram da budem zadovoljan. Uvek je bilo osporavanja, tako da sam sreću morao da tražim negde drugde.
Kurir / Aleksandar Radonić
Foto: Printscreen, Privatna arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT: Zvezda i Partizan ovu šansu ne smeju da propuste! Dokle smo stigli u Evropi?