BEOGRAD - Punktovi s besplatnim meračima pritiska, neograničena dnevna štampa za penzionere i gradski cepelin umesto metroa samo su neka od "rešenja" koje lista Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO) nudi stanovnicima Beograda.
To je i sadržaj svakodnevnih saopštenja za javnost, koji ta lista šalje medijima kao izborni materijal u okviru predizborne kampanje, a od kojih je teško napraviti "vest", jer, zapravo, ne artikulišu političke ideje, niti nude rešenja vezana za život građana Beograda.
Kandidat NOPO za gradonačelnika Beograda "zagušenog dimom i turskim mentalitetom" Aleksa Vujović predstavlja se kao izbeglica, a na listi NOPO su i bitkoin majnerka, salivač strave, baba, vodič kroz noćni život Valjeva, pumpadžija...
Pored NOPO, koja je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine, među 24 liste koje ulaze u trku za gradsku vlast nalaze se i stranke romske, grčke, ruske nacionalne manjine, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Beogondola..
Da li je, dakle, reč o raznovrsnosti ponuda, do granica banalizovanja demokratije, ili je to pokazatelj krize političkih procesa, odnosno lažni pluralizam, kako misle analitičari? Takođe, koji je motiv NOPO i još nekoliko lista koje koristeći političku satiru i "rupe" u zakonu učestvuju na izborima i u političkom životu? Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar za Tanjug kaže da NOPO na tragu izbornog uspeha Ljubiše Preletačevića Belog, pokušava da se obrati građanima koji nisu zainteresovani za politiku ili imaju izrazito "antipartistički stav".
"Nisam siguran da će to proći, jer, kako se kaže u sportu, ne možemo dva puta da nasednemo na istu foru", navodi Klačar.
Ipak, ocenjuje on, NOPO se u osnovi razlikuje od Belog, jer je prva stranka koja je koristila izigravanje političkih pravila i kandidovala se kao stranka nacionalne manjine, a zatim jasno stavila do znanja da se pitanjima manjina neće baviti.
"Njihovo pojavljivanje na političkoj sceni je povezano sa time da žele da iskoriste privilegije koje zakon nudi kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina, kako bi ostvarili što bolji rezultat i ušli u parlament što im je jednom i uspelo", kaže Klačar.
Dodaje, da je sam naziv NOPO doprineo prvobitnom uspehu stranke, jer su ljudi zaokruživali njihovu listu misleći da se radi o opciji koja postoji u anketama kada ne želite da glasate ni šta od ponuđenog.
"Ozbiljne političke ambicije kod njih manje-više ne postoje. Po meni je najvažnije to da se radi o stranci koja nema političke ambicije i koja izigrava i zloupotrebljava određena zakonska rešenja", rekao je Klačar i dodao da to šalje lošu poruku građanima.
Dodaje, da motivi NOPO, na primer, mogu biti ulazak u gradsku skupštinu, jer kao stranka nacionalne manjine imaju nizak prag za osvajanje vlasti, kao i "neka vrsta promocije pokreta i ljudi u njemu".
Klačar kaže da je korišćenje političke satire vrsta trenda, u Srbiji, ali i u drugim državama gde postoji nezadovoljstvo parlamentarnim životom, nepoverenje u političke stranke i institucije političkog sistema.
"Male stranke koriste tu situaciju i to je legitimno, ali iz ugla građana ne dobijamo previše, jer one ne artikulišu političke ideje, ne nude rešenja i tako dobijamo neku vrstu pluralizma koji to nije suštinski", ističe Klačar.
Ocenjuje da je poruka za državu da kroz izmene zakonskih rešenja treba da pokuša da "uozbilji" političku scenu, kako bi se jasno definisalo ko i na koji način ima pravo da predstavlja građane.
(Kurir.rs/Tanjug)