U Hladnom su se ratu obe svetske velesile naoružavale kao da nemaju nameru da dočekaju sutra. Atomskim oružjem pretilo se kao zvečkama, gradili su se bunkeri, ali i neverovatno oružje i prevozna sredstva dostojna naučno-fantastičnih romana.
Jedno od njih svakako je i ruski ekranoplan u istoriji upamćen kao 'Kaspijsko čudovište'. Ekranoplani su prevozna sredstva koja koriste sve prednosti tzv. 'graund efekta' i lete vrlo blizu zemlje ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i zemlje drastično smanjuje otpor.'
Kaspijsko čudovište' je 1964. godine dizajnirao slavni inženjer Rostislav Aleksejev što je ubrzo otkrila i CIA. Oni su iz vazduha snimili gigantsku letilicu sa oznakom 'KM' i tada su je i prozvali 'Kaspiean monster', a 'KM' je zapravo bila ruska oznaka za 'Karablj maket' odnosno prototip.
Raspon krila ove misteriozne letilice bio je čak 43 metara, a dužina njenog trupa iznosila je 92 metra. Uz težinu od 550 tona, MD-160 je bio mašina koja je uterivala strah u kosti. tada je to bila najveća letilica na svetu, a veličina je u vreme Hladnog rata bila veoma bitna. CIA se toliko prepala ovog ruskog tajnog projekta da su odmah dizajnirali posebnu bespilotnu letilicu kojom su špijunirali njen razvoj.
Ta prva verzija ekranoplana dizajnirana je da leti pet do deset metara iznad zemlje ili površine vode i koristi 'graund efekat' što joj je omogućavalo da da prevozi teret od 137 tona, bilo u ljudstvu, vojnoj opremi ili - nuklearnim glavama.
Uprkos gigantskim dimenzijama i težini, MD-160 je mogao da dostigne brzinu od čak 740 kilometara na sat, dok je preporučena brzina bila 430 km/h. I dok je 'Kaspijsko čudovište' imalo izvrsne karakteristike za prevoz tereta, za vojnu upotrebu imao je jednostavno previše mana.
Manevarske mogućnosti bile su mu u najmanju ruku bedne, a i najmanji nagli pokret mogao je da prouzrokuje pad letilice jer bi krilo zahvatilo površinu vode i onda mu više ne bi bilo spasa.
I dok je zbog leta nad površinom ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on bi uvek morao da ima oružanu pratnju koja bi se pobrinula da put bude čist i savršeno prohodan. Kasnije verzije letilice bila su čak i naoružane raketama, no stvar nikad nije dovedena do savršenstva.
Međutim, Rusi su odbijali da priznaju da ulažu milione u promašeni koncept, a testiranja i nadogradnje nastavljene su sve do pada SSSR-a. Posle punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća - ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi ostaci su bili suviše teški da bi se izvlačili iz jezera.
Propast projekta godinama je ostao tabu u Rusiji, a prve fotografije zapadom su se proširile tek početkom 90-ih godina kada je izvorna i gigantska verzija već bila odavno u penziji.Nju je na nekoliko godina zamenio Lun, manja verzija 'letećeg broda'. Ruska vojska uradila je samo dva primerka koja su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka gde podsećaju na neka druga, megalomanska vremena Hladnog rata.
"Još uvek imamo prototip koji je gotovo dovršen, iako kasnije nije zaživeo. Ovaj put razmatramo mogućnost da ekranoplan prilagodimo civilnom vazduhoplovstvu.
Ukoliko bude potrebno, vrlo lako može da se pretvori u vojni avion jer pored transporta vojnika i tehnike, ekranoplan može da služii u akcijama spasavanja i borbenim misijama", rekao je Sergej Dementjev iz Centralne dizajnerske kancelarijeureda Aleksejev.
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen Youtube
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Nimic vs Kuznjecov