Savet za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom i posle devet meseci nema svoj sajt, pa javnost ne zna šta tačno rade i gde ide 50 miliona iz budžeta
Nacionalni savet za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom na čijem je čelu Tomislav Nikolić osnovan je u junu 2017, ali i posle devet meseci nema svoj sajt, pa javnost Srbije ne zna na čemu tačno rade niti na šta troše novac dobijen iz budžeta.
Poznato je samo da je kancelariji Saveta za 2018. namenjeno 50 miliona dinara, da će oko 30 ljudi raditi tu, da na plate ide 22,5 miliona, a da će troškovi osiguranja biti oko 13,2 miliona dinara.
I plate radnika tajna
Međutim, nije poznato koliko je ko od tih ljudi tačno plaćen i koja su njihova zaduženja. Nepoznanica je i koje javne nabavke sprovode i koliko to plaćaju građani Srbije.
Nikolić je sam rekao da neće primati platu, već da će živeti od penzije, za koju je podneo zahtev po isteku mandata, odnosno 31. maja 2017. U razgovoru za Kurir Nikolić navodi da ne prima finansijsku naknadu za vođenje Saveta i da mu je prihod od penzije 95.000 dinara.
- Nikad nisam govorio jedno, a radio drugo. Za funkciju predsednika Saveta za saradnju, kako vi kažete, s Rusijom i Kinom, nikada nije ni bila predviđena bilo kakva novčana naknada. Dan prestanka mog predsedničkog mandata je moj prvi penzionerski dan. Penzija predsednika Srbije je regulisana zakonom, iznosi oko 95.000 dinara i za oko 15.000 dinara je viša od penzije koju sam ostvario za 45 godina rada - kazao je Nikolić za Kurir.
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije pak nije navedeno koliko iznosi Nikolićeva penzija, kao i da li zaista ne prima naknadu za vođenje Saveta. Poslednja njegova imovinska karta datira iz juna 2017. godine, a iz Agencije objašnjavaju koje su Nikoliću sada obaveze.
Zavrzlama
- Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da podnese izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog izveštaja jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije, dok se pod bitnim promenama smatra svaka promena podataka koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u RS. Funkcioneri su dužni da vanredno prijave imovinu Agenciji samo ukoliko su imali bitnih promena u imovini i prihodima u odnosu na prethodno podnet izveštaj - naveli su u odgovoru.
Kurir / Katarina Blagović
Foto: Dragan Kadić