Da bi se sprečilo nasilje u školama i korišćenje droge, moraju zajedno da rade ministarstva prosvete i rada, MUP, pravosuđe, ali i roditelji, koji su ključni akteri u vaspitanju dece
Nasilje među vršnjacima nije počelo juče, uvek ga je bilo, ali se ranije više prikrivalo. Sada su se stvari promenile, ne dozvoljavamo da se prikriva, pa je zato vidljivije, kaže u intervjuu za Kurir ministar prosvete Mladen Šarčević. On naglašava da roditelji treba da preuzmu veću odgovornost u vaspitavanju dece, ali da je ključno da svi sarađuju.
Koji je trenutno najveći problem u srpskom školstvu?
- Ima ih mnogo. Izdvojio bih neobučenost ljudi za rad pod novim uslovima, neselektivnost kadrova, nedostatak novca.
Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima do sada?
- U datim uslovima i okolnostima, relativno sam zadovoljan. Sa više ljudi i više novca mogli bismo mnogo brže neke stvari da uradimo. Mi smo ipak uspeli da pripremnu fazu promena uradimo u mnogo kraćem roku od ustaljene prakse. Doneli smo sistemske zakone, izradili nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja, izmenili smo nastavne planove i programe, uveli smo informatiku sa programiranjem u peti razred, zatim preduzetništvo, to su neki od rezultata kojima sam zadovoljan.
Sve je češća pojava vršnjačkog nasilja u školama.
- Nije to počelo juče, samo je ranije više prikrivano. Mi smo promenili stvari, više ne može da se prikriva, zbog toga je sada vidljivije u kom obimu je prisutno vršnjačko nasilje.
Ko može tome da stane na put? I kako?
- Formirali smo međuministarsku grupu i jasne protokole postupanja. Samo Ministarstvo prosvete ne može rešiti problem. Moraju biti uključeni Ministarstvo rada, MUP, pravosuđe, ali i mnogi drugi. Sistemskim zakonom pooštrili smo kazne za roditelje koji sada moraju vidljivo uzeti veću ulogu u vaspitanju svoje dece. Sad radimo mnogo na prevenciji. Ona podrazumeva i promenu strategije, koja je usvojena, ali na čijoj realizaciji nije rađeno. Ali prevencija podrazumeva i medijsku kampanju, promociju pravih vrednosti.
Da li će školski policajci dobiti ovlašćenje da pretresaju učenike za koje posumnjaju da imaju oružje? Dešavalo se da unose noževe u škole.
- Ne vidim zašto ne bi imao pravo i sada ako posumnja u tako nešto. On ima pravo na takvo postupanje prema maloletnicima na utakmicama, što ne bi imao u školi.
Veliki problem je prodavanje droge u okolini škola, pa negde čak i u školskim dvorištima. Kako se boriti s tim?
- Ja sam za vaš list već odgovorio na ovo pitanje, ali je to u javnosti pogrešno shvaćeno. Moraju se pooštriti kazne za roditelje, oni brinu o deci, oni moraju znati šta se dešava. Deca koja su ušla u taj svet moraju da se leče jer je to bolest zavisnosti. Oni koji prodaju drogu u blizini škola su na meti policije, koja mora pojačati prisustvo. S druge strane, ti dileri imaju svoje saveznike među đacima, koji onda nemaju status učenika, jer je to maloletnički kriminal i treba ih izbaciti iz škole.
U Srbiji je već dugo prisutan problem niskih plata nastavnika i profesora. Kada se očekuje povećanje i koliko će biti?
- Nije to samo u Srbiji. Niko se nije radom u prosveti obogatio, ni u Evropi ni u svetu. Imate veoma malo izuzetaka, poput skandinavskih zemalja, Južne Koreje. U Srbiji, ako neko nije primetio, plate se već dva puta koriguju za godinu dana, za šest pa za 10 odsto. Najavljuje se novo povećanje do kraja godine i nadam se da će krajem ove i 2019. boljitak biti vidljiv.
Da li ste uočili slučajeve korupcije u prosveti?
- I ako ima, to je sitno, na nivou preduniverzitetskog dela, svodi se uglavnom na ocene. Koju god ocenu profesor da, to će biti samo predložena ocena, konačnu će dati nezavisna matura. Na nivou visokog obrazovanja su bile silne afere. Tu ćemo uvesti mnogo drugačije kriterijume vrednovanja kvaliteta, tako da ćemo na neki način indirektno sprečiti korupciju. Da li ima korupcije kada su u pitanju neka radna mesta? Vrlo je moguće, jer je Zakon o zabrani zapošljavanja napravio ogroman problem.
Vi dolazite iz privatnog školstva, u čemu se razlikuje od državnog?
- U privatnom sektoru sve morate da radite na tržištu. S druge strane, ako vas kao osnivača privatne ustanove motiviše novac, a ne i kvalitet, ne možete imati ugled. Ustanove koje sam ja osnivao vode se kvalitetom. Svi zaposleni moraju da rade najbolje što mogu, a rezultat mora biti merljiv. U državnom sektoru pokušavamo da napravimo nešto slično, da rad bude merljiv, a da se od rada može živeti pristojno. Obišao sam mnogo škola, video sam fantastične državne škole, a znam i mnogo loših privatnih. Zato je podela na državne i privatne loša. Prava podela je na dobre i loše ustanove.
Kada će biti moguće novo zapošljavanje u školama?
- Obaveznim penzionisanjem sa 65 godina stvorili smo prvi uslov za novo zapošljavanje. A da bismo imali zapošljavanje, moramo preurediti sistem.
Na primer, sada imamo da, na osnovu Pravilnika o normativima za vannastavno osoblje, u srednjoj školi imate duplo više domara i tetkica, jer se pravilnik bazira na broju učenika, a ne na površini koju treba da održavaju. S druge strane, smanjen je broj stručnih saradnika, koji imaju veoma važnu ulogu.
Da li ste zadovoljni kako se realizuje program dualnog obrazovanja?
- Veoma sam zadovoljan. Pre nekoliko dana bio sam u valjaonici „Seval“ u Sevojnu, jednoj od najuspešnijih kompanija, i video 26 učenika koji praktična znanja stiču u realnom okruženju. Da, to jeste metalurgija, ali učenici su za kompjuterima, svi procesi su kompjuterizovani i robotizovani. Inače, dualnim obrazovanjem je obuhvaćeno osam odsto srednjoškolaca u 19 obrazovnih profila. Za narednu školsku godinu planiramo još 14 novih profila.
Vidite li razliku između dece, roditelja i nastavnika od pre 30-40 godina i danas?
- Vidim i kod jednih i kod drugih, a kod dece ne. Iako će svi reći da su deca drugačija, deca su deca, mi ih oblikujemo. Čini mi se da su se roditelji malo zaneli, da im je sve drugo važnije, da stalno traže opravdanja. Roditelji moraju da se posvete deci, da brinu o njima. Kada govorimo o nastavnicima, podsetiću na čuvenu rečenicu: „Ja sam malo plaćen i neću da radim.“ Samo kvalitetom, dobrim odnosom prema radu, poštovanjem samih sebe i zahtevom da prosvetu vodi neko ko ima integritet možemo da zahtevamo od društva ono što nam pripada. U suprotnom će i samo društvo doći u krizu. Ozbiljne države su postigle konsenzus oko obrazovanja, vlade se menjaju, ali se to ne dira. Kod nas to nije bio slučaj.
Kako je sa sadašnjom vladom?
- Možda je ovo jedina vlada koja je počela da posmatra stvari na takav način, možda joj se zato i zamera.
Šta će biti s učiteljima i seoskim školama u koje ide po nekoliko đaka?
- Radimo novu mrežu škola. To ne znači da se a priori gase mala seoska odeljenja, već se traže bolja rešenja. Najgore rešenje je ono koje pedagoški nije primereno učeniku. Uvek se postavlja pitanje šta će biti sa selom, ugasiće se ako nema dece, a šta će biti kada taj jedan učenik završi školu i ode? S druge strane, da li je pedagoški dobro za dete da bude jedini đak... Mislim da nije. Deci je potreban kolektiv za odrastanje i socijalizaciju. Taj resurs ćemo sagledati u svrhu jednosmenskog rada, neke od tih objekata pretvoriti u prostor za đački turizam, čime vodimo računa i o ljudskim resursima.
Beogradski izbori su 4. marta. Šta mislite kakvi će biti rezultati?
- Objektivno, čini mi se da je koalicija oko SNS dovoljno jaka i da će i nastaviti da vodi glavni grad, jer ima ozbiljne programe i ljude koji mogu da ih sprovedu. Nisam čuo, s druge strane, da opozicija nudi išta konkretnije. Poštujem ono što je Siniša Mali dosad uradio, o saradnji s njim imam samo reči hvale.
Kurir / Silvija Slamnig
Foto: Promo, Dragana Udovičić