Gavrilo Princip osuđen je za ubistvo Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Neposredno pre toga, uoči samog čitanja presude, napisao je pismo.
Bilo je to davne 1914. godine... Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi. Optužba – ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.
Kada je glavna rasprava završena, predsedavajući je pozvao optužene da ustanu ako se kaju za ono što su učinili. Ustali su svi osim jednog mladića – Gavrila Principa.
Presuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet se kretao ka nemonovnom razaranju. Činjenica da je Princip bio maloletan, spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.
Neposredno pre toga, uoči samog čitanja osuda, Gavrilo Princip je napisao svoje poslednje pismo i uputio ga roditeljima. Zabeleženo je da je nastalo 25. oktobra 1914.
Autentičnost pisma nikada nije u potpunosti dokazana. Ono je objavljeno samo jednom i to u sarajevskoj Večernjoj pošti i ne pominje se u radovima autora koji su se dugi niz godina bavili proučavanjem Sarajevskog procesa.
Gavrilo Princip umro je u zatvoru od tuberkuloze 28 aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, u poslednjim danima, sada već istorijska ličnost epskih proporcija – Gavrilo Princip, čovek koji je počeo "Veliki rat” je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet zapisao još jednu strofu pesme svog života:
"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".
(Kurir.rs/Dnevno)