Predsednik SAD Donald Tramp je za fiskalnu godinu 2019. zatražio od Kongresa najveći iznos sredstava ikada dodeljen američkim obaveštajnim službama, koje su vlade navodno "zanemarivale" od 2007. godine.
Administracija Donalda Trampa je za američke obaveštajne operacije zatražila 81,1 milijardu dolara za fiskalnu 2019. godinu, koja počinje 1. oktobra 2018.
To je najveći iznos sredstava za obaveštajne službe od kada je vlada počela da upućuje takve zahteve 2007. godine.
Od tih para, 59,9 milijardi dolara će da ide za Nacionalni obaveštajni program (NIP), saopštila je u utorak kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe Sjedinjenih Država. Taj novac nije vezan za vojsku i od njega se finansira i pružanje podrške američkim obaveštajnim operacijama u inostranstvu.
Osim toga, uprava je za fiskalnu godinu 2019. zasebno zatražila 21,2 milijarde dolara za Vojni obaveštajni program (MIP).
Ova budžetska komponenta pokriva obaveštajne aktivnosti Pentagona, uključujući programe koje sprovode jedinice poput američke Komande za specijalne operacije i Pomorske obaveštajne službe.
Ukupno je zatraženo 81,1 milijarda dolara, što je porast od 3,4% u poređenju sa 78,4 milijarde dolara koje je uprava Donalda Trampa za ovu stavku dobila za fiskalnu 2018. godinu.
Nema sumnje da se novi Hladni rat koristio kao argument za povećanje proračuna američkih obaveštajnih službi.
Američke obaveštajne agencije imaju konkretan interes u brojnim optužbama protiv Rusije, ali i Irana, Severne Koreje i Kine, što bi moglo da rezultuje astronomskim proračunom za sledeću fiskalnu godinu. Američke obaveštajne službe su vodeće u širenju priča u takozvanom ruskom uplitanju u američke predsedničke izbore i navodnim agresivnim namerama Irana samo da bi povećale svoj budžet.
To je priznao i Vilijam Bini, bivši tehnički direktor američke Nacionalne bezbedonosne agencije (NSA). Bini je istakao "da nekoliko članova Kongresa, uključujući i demokrate i republikance, pokušavaju da pokrenu novo poglavlje Hladnog rata, što bi pomoglo vojno-industrijskom sektoru i obaveštajnim službama zemlje da dobiju više novca".
Bivši direktor Nacionalne bezbednosne agencije je rekao da bi početak "Hladnog rata 2" značio da će milijarde dolara iz džepova američkih građana da se koriste za plaćanje novog oružja, novih tehnologija, špijuniranje i plaćanje više doušnika.
Američke obavještajne agencije, stoga, imaju konkretan interes u iznošenju optužbi protiv ruske i drugih vlada odmetničkih država, Naravno, Moskva je na prvom mestu.
Američke službe, međutim, umesto da daju konkretne podatke, spekulišu, proizvode i preuzimaju podatke od drugih i za to će vrlo verovatno da dobiju 81,1 milijardu dolara. Nije loše za nekoliko glupih naslova u medijima, koji se ponavljaju unedogled ili izveštaj Kancelarije državnog sekretara za obaveštajnu delatnost SAD-a (ODNI), koji je 6. januara ove godine objavio izveštaj pod nazivom "Evaluacija ruskih aktivnosti i namera na nedavnim američkim izborima" u kojem nema konkretnih dokaza, primera ili pojedinosti, a čitav dokument sadrži 25 stranica koje izgledaju kao zbirka članka nekoliko američkih dnevnih listova.
Kurir.rs/Vašington tajms/Logicno.com
Foto: Profimedia