Milan Babić, pevač narodne muzike, dirao je srca svojim raskošnim vokalom, obojenom dušom i emocijom.
Mali je broj pevača koji se latio teže i komplikovanije varijante za izvedbu. On nije želeo da uproštava izvornost. Pevao ih je autentično...
Milan Babić je rođen 1943. godine u selu Goičani nadomak Čačka. Taj stidljivi dečak je u školu pešačio kilometrima. Do škole bi, kako je pričao, vreme kratio pevušenjem narodnih pesama.
U Beograd je došao kako bi studirao na Mašinskom fakultetu, a zatim se priključio i KUD Abrašević u kojem je pevao i svirao harmoniku. Svoju prvu singl pesmu „Opančići šareni“ snimio je nakon pobede na takmičenju amatera ‘68 godine.
Nedugo zatim na jednom TV gostovanju upoznao je doktorku i pesnikinju Radmilu Todorović. Ponudila mu je pesmu „Baš mi se ne da“. Prihvatio ju je!
Desio im se veliki hit, a ujedno izrodila i snažna ljubavna priča. Započela je njegova popularnost, nizali se hitovi „Adresa srca moga“, „Kako ću istinu priznati sebi“, „Neveni žuti“, „Ako me ostaviš“, „Nije mi lako stari se polako“, „Samo da si rekla“…
Godine 2006. gubi ljubav svog života, suprugu Radmilu. Tri godine kasnije i on u 66. godini napušta ovaj svet. Vest da je preminuo veliki gospodin među pevačima narodne pesme rastužio je mnoge.
Milan Babić umro je od infarkta, u svojoj kući, u fotelji. Pričalo se da je zapravo umro od tuge za ženom koju je beskrajno voleo i koja je bila njegov pokretač. Sa njom je, kazivao bi, podjednako disao, mislio i radio. Iz teške tuge i bezvolje trgli su ga sin Branko i ćerka Jovana. Ali, uprkos svemu, srce je kazalo da on ne može da funkcioniše bez te energične žene. I upravo se desilo onako kako je kazivao njen stih, a on ga često pevušio „Kad bih mog'o i umro bih za te“.
Kurir.rs/expresstabloid/Foto Printscreen