Donald Tramp se agresivno zalagao za trgovinski rat još pre nego što je postao predsednik SAD, a odlukom da uvede visoke carine na uvoz čelika i alumunijuma samo je preduzeo prvi značajan korak u tom pravcu.
Međutim, kao ni mnoge druge političke mere koje podržava, izgleda da ni ovu ne razume dovoljno, piše "Njujork tajms" u svom redakcijskom uvodniku.
Pozivajući se na retko korišćeni zakon koji predsedniku omogućava da ograniči trgovinu pozivanjem na nacionalnu bezbednost, Tramp je izjavio da će povećati carine na uvoz čelika na 25 odsto, a aluminijuma na 10 odsto. On je to objavio tokom na brzinu sazvanog sastanka sa izvršnim direktorima kompanija iz tih oblasti.
Mnogi službenici Bele kuće, uključujući glavnog ekonomskog savetnika Gerija Kona, izgledali su kao da su iznenađeni tom odlukom. Kon je u sredu upozorio da bi mogao podneti ostavku ako Tramp krene sa planom povećanja carina. Iz administracije je objavljeno malo detalja o tome koliko dugo bi nove carine bile na snazi, kao i da li će se odnositi na sve države, uključujući one sa kojima SAD imaju trgovinske sporazume, poput Kanade, Meksika i Južne Koreje.
Po objavljivanju Trampove odluke, berze su zabeležile oštar pad, jer investitori strahuju da je to samo prvi u nizu koraka, što će dovesti do eskalacije u kojoj bi SAD i njihovi trgovinski partneri uvodili nove carine. Tramp je izgleda i potvrdio ta strahovanja u petak, kada je na tviteru napisao da su "trgovinski ratovi dobri, i lako ih je dobiti" - što je argument koji protivreči praktično svemu što smo naučili o tome kako se takvi scenariji odvijaju, navodi "Njujork tajms".
Veće carine na čelik i aluminujum, naizgled, imaju cilj da kazne Kinu, koja je obarala cene tih proizvoda proizvodeći više metala nego što svet može da upotrebi. Ali Trampov korak će imati ograničen efekat na Kinu, jer većinu čelika i aluminijuma koje SAD uvoze, stiže od njihovih saveznika, kao što su Kanada, Brazil, Južna Koreja i Meksiko.
Štaviše, taj korak može naškoditi američkim privrednim granama koje koriste ove metale, poput automobilske industrije i građevinarstva, pošto će za ključnu sirovinu morati da plate više.
Ukoliko je Tramp zaista želeo da navede Kinu da smanji svoju preteranu proizvodnju, mogao je da sarađuje sa Evropskom unijom, Kanadom, Japanom, Južnom Korejom i drugim zemljama da bi na Peking izvršio pritisak. Te države uglavnom su na strani SAD, a takođe im štetu nanosi kineska merkantilistička ekonomska politika. Međutim, umesto da sa njima nađe zajednički interes, Tramp je svojom odlukom razgnevio američke saveznike.
Najviši zvaničnici Kanade i EU su već zapretili da će žestoko odgovoriti na nove Trampove carine. Oni bi to mogli učiniti iznošenjem ovog slučaja protiv SAD pred Svetsku trgovinsku organizaciju, ili tako što bi učinili ono što je uradio Tramp - jednostrano uvesti nove carine na uvoz američkih proizvoda, kao što su soja ili "boingovi" avioni. Pored toga, Kanada uvozi više američkog čelika nego što ga izvozi u SAD, čime može da naškodi toj istoj američkoj industriji koju Tramp tvrdi da želi da zaštiti.
Nije jasno, takođe, da li će nove carine pomoći Trampu da postigne svoj cilj povećanja zaposlenosti u SAD u sektoru proizvodnje. Na primer, fabrike locirane u SAD već proizvode oko 70 odsto čelika koji se u toj zemlji koristi. Stručnjaci kažu da bi za svako novo radno mesto u čeličanama ili topionicama aluminijuma koje se otvori Trampovom odlukom, SAD mogle da izgube isto toliko ili još više radnih mesta u granama koje koriste te metale, jer će oni poskupeti. To je jedan od razloga zašto trgovinske ratove, u stvari, nije lako dobiti, konstatuje "Njujork tajms".
Kako se navodi u uvodniku, predsednik Tramp trgovinu vidi kao igru sa nultom sumom. On i neki od njegovih savetnika koji su najviše naklonjeni protekcionizmu, uključujući Pitera Navara, misle da Kina i Meksiko prodaju Americi više nego što od nje uvoze i da u tome pobeđuju. Predsednik želi da preokrene tu situaciju novim carinama i drugim trgovinskim ograničenjima. Ali trgovina je mnogo komplikovanija od toga. Carine su grubi instrument koji može naneti štetu zemljama koje ih koriste, onoliko koliko im može pomoći.
Carine na čelik i aluminijum bi mogle, same po sebi, da imaju samo mali uticaj na privredu. Međutim, stručnjaci više strahuju da se predsednik Tramp "samo zagreva" i da će uvesti nove carine na druge proizvode, uvlačeći SAD u mnogo širi trgovinski rat, kakav svet nije video još od "Velike depresije" koja je započela 1929. godine.
To bi imalo velike i razarajuće ekonomske posledice, u SAD i širom sveta, zaključuje "Njujork tajms".
Kurir.rs/Tanjug
Foto: EPA