Da li je i u godinama koje se smatraju zrelim moguće voleti bezumno, sa strašću dvadesetogodišnjaka i nestvarno jako?
Svako bi na ovo pitanje odgovorio potvrdno. Ipak, da li takvu ljubav možemo smatrati i zrelom?
Ovo je ispovest čoveka koji je veliku ljubav osetio baš u zrelim godinama.
Neki kažu da sam u zrelim godinama. Prešao sam 50 godina. Jesam stabilna ličnost jakog karaktera. Imam lepa primanja i ne izgledam loše za svoje godine. Na žalost, ostao sam bez supruge rano. Na moju veliku žalost nismo imali dece, a toliko ih volim. Kao i svaki načitan čovek, uz obaveze na poslu, uvek nađem nečim da se zabavim, jer je ova moja samoća nekad nesnosna.
Nisam se ponovo nikad oženio, jer sam sumnjao da postoji žena za mene. A i posle par neuspelih veza, izgubio sam volju za ponovnom ženidbom. Sve dok nisam preko interneta upoznao jednu divnu ženu. Počelo je kao neobavezna prepiska, pošto sam imao dosta slobodnog vremena, naročito uveče, a nisam hteo da izlazim sa prijateljima. Ponekad čoveka to zasiti.
Stavila je lepu sliku na internet. Privukle su me njene inteligentne i interesantne crte lica. Pitao sam je za godine, odmah je odgovorila da nije mlada i da, ako sam za avanturu, ne želi da sarađuje! Želi samo druženje sa nekim ko je ozbiljan. Rekao sam i ja svoje godine i da nisam šarlatan i da nemam nameru da privlačim klinke i navučem sebi nevolju na vrat.
Uspeo sam da je nasmejem. Polako je počelo naše druženje i dopisivanje. Upoznavao sam je korak po korak. Saznao sam da ju je muž napustio zauvek, preminuo je. Izgleda da ga je volela, ali po njenom opisivanju shvatio sam da ga je prebolela i uspela sama da se izbori sa sebe. Ona je bila sama i našla je zabavu ovde, na internet, jer ovde ima dosta lepih stvari da se sazna. Kod kuće si, a sve ti je dostupno.
Zbližavali smo se... Ja sam joj pričao o sebi. Imali smo dogovoreno vreme da se svako veče u devet sati dopisujemo. Nisam mogao da sačekam veče koliko sam se navikao na nju. Nestrpljiv sam bio kao neka šiparica pred sastanak. Slali smo slike jedno drugom i neke interesantne priče i sve što nam se učinilo lepim i zanimljivim...
Trajalo je dugo to naše dopisivanje i preraslo je u zbližavanje koje je duboko uticalo na moju dušu. Znao sam da je volim. Nisam hteo da joj priznam sve dok se, jednog dana, nije javila u naše dogovoreno vreme. Ni sutradan. Ni nekoliko dana posle. Pitao sam se šta je sa njom. Proveravao sam prepisku…da je nisam možda uvredio. Ne. Bila je raspoložena to veče. Mrzeo sam sebe što nisam uzeo broj telefona da vidim šta se dešava. Svako veče samo sam proveravao da li je možda nesto napisala. Pisalo je off line. Bio sam utučen… A onda, jednog jutra, vidim da mi piše. Izvinjava se sto se nije javila. Morala je hitno da ode u svoj rodni grad, a pošto je bila u žurbi, zaboravila je da mi se javi. Ahhh, dobro je. Onda je redu! Laknulo mi je. Odmah sam joj tražio broj telefona. Dobio sam ga. Zvao sam je preko mesindžera i dugo, dugo smo pričali. Priznali smo jedno drugom da smo se zavoleli. Dogovorili se da se sretnemo.
A sada da se vratimo na početak. I dalje sam ona ista osoba koju sam opisao, ali ima jedna razlika! Šesnaestog marta idem da se vidim sa njom! Zaprosiću je na dan njenog rođendana! Kupio sam cveće i sada stojim kao dečkić ispred ogledala i drhtim od uzbudjenja!
Kurir.rs/Konkretno.co, Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
7 STVARI KOJE NIKAKO NE SMETE DA POKLONITE ŽENI ZA 8. MART! Ni u ludilu nemojte da kupujete onu pod brojem 7