Bratoubilački rat!
Srbija je u ratu! Broj žrtava raste iz časa u čas. U nepunih 48 časova poginulo je najmanje 13 osoba, broj ranjenih nije poznat. Ko nas ubija? Mi sami sebe. Čime? Volanom, bezobrazlukom, nepoštovanjem propisa, alkoholom, lošim putevima...
Kad kažem da je to rat, ne preterujem. Poređenja radi, u 2011. godini u ratu puškama i bombama u Avganistanu poginulo je 418 američkih vojnika (zvanični podaci Pentagona). U istoj godini u saobraćajnom ratu u Srbiji poginula je 721 osoba (zvanični podaci MUP), skoro duplo više. Šta nam je onda činiti?
Moramo se uhvatiti u koštac s podmuklim neprijateljem koji nas ubija - nama samima, a to je i najteže. U Švedskoj, kažu, kad nekog treći put uhvate u istom saobraćajnom prekršaju, šalju ga kod psihijatra, jer zaključe da kazna više ne pomaže.
Nešto slično trebalo bi uraditi i kod nas, pogotovo zato što je vožnja nekih naših sunarodnika stvarno nenormalna. Kad neko pijan prođe kroz crveno ili pretiče preko pune linije, on je stvarno slučaj za psihijatriju. Ako ne poštujete i ne cenite tuđe živote, volite sebe, ne rizikujte, ne ubijajte druge kao kolateralnu štetu svoje gluposti i bezobrazluka.
Većina naših vozača vodi se onim - neće mene. Većina ljudi nije svesna posledica kad sedne pijana za volan, pretiče sa 160 na sat preko pune linije, prolazi kroz crveno svetlo. Moj predlog je da se onima koji to rade po drugi-treći put odredi i mera gledanja fotografija sa uviđaja posle nesreća. Mnogi se žale da su fotografije saobraćajki u novinama brutalne. Za njih imam samo jednu poruku: nesreće su mnogo brutalnije nego te fotografije.