Đinđić je voleo da ponavlja: „Ako nas Milošević nije pobio devedesetih I ako nas nisu pobili u bombardovanju 1999, valjda neće niko ni sad“, priča lider Nove stranke
Pre 15 godina, devet dana pre nego što su ga ubili, Zoran Đinđić i ja smo se dogovarali o odlučujućoj borbi protiv kriminala, koja je i pokrenuta, ali, nažalost, tek nakon što je on ubijen, pa nije bio učesnik i svedok akcije sprovedene protiv mafije, kaže za Kurir Zoran Živković, nekadašnji bliski saradnik prvog demokratski izabranog premijera Srbije.
- Trećeg marta 2003. spremali smo se za rekonstrukciju države. Tih dana je trebalo da preuzmem funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore, što je bio jedan od uslova za početak velike akcije koja je trebalo da satre kriminal u Srbiji. Tačnije, s tog mesta je trebalo da garantujem da neki delovi vojske neće da stanu s „druge strane“. Ta akcija je trebalo da bude nalik „Sablji“, koja je sprovedena nakon Zoranovog ubistva. Jednu takvu akciju smo planirali i pre toga - otkriva Živković i dodaje:
- Bili smo u radnoj atmosferi, spremni da poslednju godinu mandata prve Zoranove vlade iskoristimo da završimo sve teške stvari, a to su odnosi s Crnom Gorom, traženje rešenja za Kosovo, kao i jednu odsudnu borbu protiv kriminala, koja bi isti svela na najmanju moguću meru. To se i desilo 2003, ali, nažalost, tek nakon atentata na Zorana.
Đinđićeva filozofija
Živković, koji je sada predsednik Nove stranke, otkriva da Đinđić nikad nije govorio da strahuje za život, te da je čak i nakon pokušaja atentata kod Limesa verovao da službe mogu da ga zaštite.
- Devedesetih, pa i početkom dvehiljaditih je za bavljenje politikom u Srbiji bila potrebna i hrabrost. Bez obzira na mere obezbeđenja, koje su stalno komentarisane kao nedovoljne, Zoran je voleo da ponovi: „Ako nas Milošević nije pobio devedesetih i ako nas ovi iz NATO nisu pobili tokom bombardovanja 1999, valjda neće niko ni sad, zašto bi nas neko ubijao kad može da nas smeni na izborima.“ To je bila njegova filozofija - navodi Živković i zaključuje:
Gde se pogrešilo
- Za bezbednost premijera nije bio zadužen on sam. Tu su postojale službe, zakoni, protokoli, pravila... Nakon atentata je, u izveštaju Koraćeve komisije, uočeno nekoliko nedostataka u Zoranovoj zaštiti. S druge strane, ako pogledamo sudbinu nekih velikih političara koji su ubijeni u atentatu, kao što je američki predsednik Kenedi, zaključuje se da apsolutna zaštita ne postoji.
Kurir / Boban Karović
Foto: Profimedia, Fonet, Beta, Zorana Jevtić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) DSNL O UBISTVU ZORANA ĐINĐIĆA