Kurir je 11.3.2018 Tanjugovu vest preneo pod naslovom ‘’DOLAZI NEPOBEDIVA EPIDEMIJA: Naučnici u šoku, novu pošast nazvali BOLEST IKS’’, i u njoj izneo netačnu tvrdnju da je izdato posebno upozorenje za bolest koju je SZO nazvala “bolest Iks”. Takvo upozorenje ne postoji, jer ne postoji ni bolest.
U nastavku je deo analize sajta fake news tragač u kojoj se objašnjava kako je došlo do ove zablude.
Vest o bolesti nazvanoj ‘’iks’’ koja preti da ‘’masovno zarazi’’ svetsku populaciju netačno je preneta sa stranih portala koji su izveštavali o godišnjoj listi zaraznih bolesti koju sastavlja Svetska zdravstvena organizacija. Bolest ‘’iks’’ nalazi se na toj listi na devetom mestu, ali svetu još ne preti ‘’zaraza miliona ljudi’’ jer bolest – ne postoji.
Mediji se pozivaju se na saopštenje Svetske zdravstvene organizacije koje je objavljeno nakon godišnje revizije liste bolesti čije se širenje ‘’prioritetno’’ mora sprečiti (List of Blueprint priority diseases).
Ta lista klasifikuje bolesti za koje ne postoji dovoljno razvijen sistem prevencije i protivmera koje bi sprečile dalje širenje zaraze. Primera radi, to su ebola, zika virus, lasa groznica – bolesti koje su izazvale epidemiju u siromašnim zemljama u razvoju, ali se na devetom mestu ove godine prvi put našla i bolest ‘’iks’’.
‘’Iako ne preciziraju o kojoj je bolesti reč, stručnjaci smatraju da je neophodno da budemo pripremljeni na masovnu zarazu. Naučnike zabrinjava činjenica što u stvari ne znaju šta je u pitanju, ali su sigurni da će do epidemije doći i strahuju da će nova bolest preći sa životinja na čoveka’’, piše Tanjug.
Ovo je, međutim, netačan prevod onoga što piše u izveštaju međunarodne organizacije.
Jer, na osnovu teksta na sajtu te organizacije shvata se da ne postoji bolest koja je u povoju, a kojoj se trenutno ne može pronaći uzrok, niti lek, kako su to protumačili mediji.
Svetska zdravstvena organizacija je stavljanjem ‘’bolesti iks’’ na deveto mesto zaraznih bolesti, htela da preduzme set mera koje uključuju ispitivanje i istraživanje epidemiološke situacije (engl. R&D- research and development) kako bi se u budućnosti sprečilo širenje zaraza, odnosno da se ne bi ponovila situacija sa virusima koji trenutno haraju, kao što su ‘’zika’’ ili ‘’ebola’’.
Šta zapravo predstavlja ‘’iks’’ najbolje ilustruje primer izgradnje rečnih nasipa – obale reke se utvrđuju ne zato što se očekuje poplava ove godine, već da bi postojao sistem prevencije ako do poplave dođe.
Tako i ‘’iks’’ treba da predstavi sistem postupanja ukoliko izbije epidemija do sada nepoznate bolesti. Takvo objašnjenje dao je dr Nahid Bhadelia, naučnik sa Bostonskog univerziteta (Medical Director of Special Pathogens at Boston University Medical Center ), sagovornik britanskog portala Telegraf (Telegraph.co.uk). Taj portal Tanjug i navodi kao izvor, ali ovo objašnjenje ne nudi.
Inače, revizija liste bolesti čija se epidemija ‘’prioritetno’’ mora sprečiti (List of Blueprint priority diseases) nalazi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije već više od mesec dana, nakon Samita održanog između 6. i 7. februara, što znači da su mediji u Srbiji kao ‘’udarnu’’ preneli vest staru više od mesec dana.
Kurir.rs