Sredinom 19. veka Švedska je bila siromašna zemlja na periferiji Evrope, preživljavalo se od poljoprivrede, ali zahvaljujući brojnim promenama i reformama uspeli su da se priključe globalnom razvoju, pratie industrijsku revoluciju i transformišu se u jednu od najboljih zemalja sveta.
Danas, Švedska ima oko 10 miliona stanovnika, BDP po stanovniku iznosi više od 51.000 dolara, što je svrstava među najbogatije zemlje. Iako imaju vrlo snažnu industriju, čak 65 odsto BDP-a čine usluge dok industrija učestvuje s 33 odsto, a poljoprivreda sa samo 1,6 odsto. Slično je i s radnom snagom koje čak 86 odsto radi u uslužnom sektoru, u industriji 12 odsto, a u poljoprivredi samo 2.
Industrijsku revoluciju s prelaza iz 19. u 20. vek, Švedska je iskoristila za uskakanje u voz koji će ih kroz naredne decenije odvesti na svetski vrh. 1900. godine 50 odsto Šveđana bilo je vezano za poljoprivredu, ali nove, modernije mašine omogućile su modernizaciju i tog sektora, ali i razvoj ostalih sektora, pa su ubrzo postali veliki izvoznici čelika, gvožđa i drveta. Započeo je snažan razvoj industrije i izvoza kojem je pogodovao i uspon evropskih ekonomija, koje su generisale veliku potražnju za švedskim proizvodima. U to vreme nastala su i mnoga deoničarska društva, danas multinacionalne kompanije poput Eriksona, ABB-a itd.
Tada je počeo da se koristi još jedan resurs - vode, odnosno, reke i vodopadi na severu zemlje, koji su iskorišćeni za proizvodnju relativno jeftine električne energije. Jeftina energija omogućila je švedskoj industriji konkurentnost na globalnom tržištu. Tada su postavljeni temelji švedske industrije zasnovane na inženjerstvu, rudarstvu, proizvodnji čelika i drveta, čije konture prepoznajemo još i danas.
Naravno, kroz istoriju nije sve išlo glatko, ali Švedska se kroz faze razvoja, uglavnom uspešno prilagođavala promenama, što joj je osiguralo dugoročni uspeh.
Iako nije učestvovala u Prvom i Drugom svetskom ratu, oni su imali značajan
uticaj na njihovu ekonomiju.
Posle Drugog svetskog rata usledilo je razdoblje ekonomskog procvata. Švedska nije učestvovala ni u ovom ratu pa su njihova industrijska postrojenja i radna snaga ostali netaknuti, što im je dobro došlo u posleratnoj obnovi Evrope.
"Švedski model" je tada nastao kao istorijski kompromis između socijaldemokratske vlade i industrijskog sektora koji je u privatnom vlasništvu, i predstavljao je srednji put između planske ekonomije i kapitalizma. Velike kompanije su u privatnom vlasništvu, izuzev nekih državnih monopola, te se paralelno razvijao privatni sektor. Znači, ukratko, velika industrija u privatnom vlasništvu, veliki javni sektor finansiran porezima, jaki sindikati, pa je država s aktivnom ulogom kroz razne politike na tržištu rada.
U početku, stvar je dobro funkcionisala. Od radnih 50-ih godina do kraja 70-ih Švedska je jedna od najuspešnijih zapadnih zemalja.
Tokom 70-ih godina ponovo stižu problemi. Švedsku je pogodila naftna kriza.
Pad globalne ekonomske aktivnosti izgurao je na površinu probleme koji nisu bili vidljivi dok je ekonomija snažno rasla 60-ih godina. Visoki porezi i razne regulacije sada su postale preveliko opterećenje. Vlada je 70-ih pokušavala subvencijama da spasava čeličane i brodogradilišta, ali se to pokazalo samo kao kratkoročno rešenje.
Rešenje je stiglo 80-ih u vidu deregulacije. Švedska je tokom 80-ih shvatila da ako želi da poveća konkurentnost na globalnom tržištu mora da dereguliše brojne sektore.
Usledile su godine ekonomskog rasta, sve do devedesete kada se Švedska suočila s pucanjem nekretninskog balona, koji je nastao nakon deregulacije financijskog tržišta i snažnog porasta kreditiranja, ali je Švedska tada napravila novi zaokret.
Uvode uravnoteženi budžet, državna potrošnja se ograničava s ciljem dovođenja javnih finansija u pozitivu.
Švedska je postala jedna od finansijski najodgovornijih zemalja Evrope. Javni dug je oko 40 odsto BDP-a. Budžetski prihodi veći su od rashoda (274 milijarde dolara / 270 milijardi dolara)
Pametno upravljanje javnim finansijama omogućilo im je i da posle poslednje globalne krize izbegnu iznenadne rezove, a uspeli su i da snižavaju poreze.
Švedska je danas moderna ekonomija, okrenuta visokim tehnologijama.
Mnoge, danas globalno poznate tehnološke kompanije, nekad startapi, poput Skajpa i Spotifaja imaju korene u Švedskoj.
Iako je Stokholm glavni grad i poslovni centar Švedske i ostali delovi su vrlo razvijeni - jedina su zemlja Evropske unije u kojoj sve regije imaju BDP iznad proseka.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Profimedia