PROVERITE: Rano otkrivanje glaukoma čuva vid
Podmuklo oboljenje koje se u najvećem broju slučajeva javlja posle 40. godine, dugo ne pokazuje nikakve simptome, a može da dovede do slepila
Glaukom je drugi uzrok slepila u svetu. Istraživanja pokazuju da otprilike dva do tri odsto populacije starije od 40 godina boluje od neke vrste glaukoma, a pretpostavlja se da se kod 50 odsto slučajeva glaukom kasno otkrije, kada je već došlo do nepovratnog oštećenja očnog nerva, zato što se jednom oboleli očni nerv ne može regenerisati.
Najvažniji faktor za nastanak galukoma je povišen očni pritisak - ako prelazi više od 21 mmHg, može se posumnjati na postojanje glaukoma, pa su neophodna dalja ispitivanja.
S obzirom na to da je glaukom često bez simptom, zovu ga i „tihi kradljivac vida“, i veoma je važno da kada prvi put dođete za naočare za blizinu, izmerite i očni pritisak - ističe naša sagovornica dr sc. med. Snežana Pešić.
Šta ukazuje na problem
- Simptomi glaukoma zavise od stadijuma i tipa bolesti i dugo mogu biti neprepoznati. Nažalost, neretko se u svakodnevnoj praksi otkriju uznapredovala glaukomska oštećenja, a da osoba nije ni primetila bilo kakve smetnje. Glavobolja, pritisak u oku, kao i smetnje s vidom u vidu pojava duginih boja oko izvora svetla mogu da ukažu da je reč o povišenom očnom pritisku. U početku bolest ne daje nikakve simptome, međutim, kada uznapreduje, pacijent počinje da primećuje gubitak perifernog vida. Naime, tada se dobro vide samo predmeti ispred sebe, dok sve ostalo okolo postaje zamućeno i zamagljeno. S vremenom dolazi do širenja magle i potpunog gubitka perifernog vida, zbog čega se pacijent teže snalazi u prostoru i orijentiše. Kako bolest napreduje, dolazi i do gubitka i takozvanog centralnog vida i početak slepila. Gubitak vida za svakog čoveka predstavlja jednu od najtežih posledica koja može da se javi - ističe naša sagovornica.
Bolje sprečiti nego lečiti
Za glaukom, možda više nego i za jednu drugu bolest, važi čuveno pravilo - bolje sprečiti nego lečiti, pogotovo zbog činjenice da efikasan lek za glaukom i ne postoji. Zato je najvažnije redovno ići na preglede kod oftalmologa.
- Pacijenti kod kojih je utvrđeno da boluju od glaukoma moraju redovno da idu na kontrolne preglede. Pored povećanog očnog pritiska, koji se smatra glavnim faktorom rizika za razvoj glaukoma, imamo i druge faktore na koje treba uvek obratiti pažnju, a to su nasledni faktor (redovne kontrole ukoliko se zna da je neko od bliskih rođaka imao ili ima glaukom), starost (preko 45 godina), visoka kratkovidost. Takođe, osobe koje su u riziku da obole od ove bolesti jesu one koje boluju od nekog kardiovaskularnog oboljenja, arterioskleroze, zatim one koje imaju izraženo nizak ili visok krvni pritisak, poremećaj disanja tokom spavanja, šećernu bolest, ukoliko koriste često i dugo terapiju kortikosteroidima ili su ranije imale ozbiljniju povredu oka - upozorava dr Pešić.
Praćenje i lečenje
Kada se jednom dijagnostikuje, glaukom zahteva doživotno praćenje i lečenje. Lečenje glaukoma traje doživotno i u najvećem broju slučajeva se zasniva na svakodnevnom ukapavanju antiglaukomskih kapi. Druge metode lečenja su laserom i hirurški. Lečenje glaukoma može da uspori i zaustavi dalje napredovanje bolesti, ali nije moguće popraviti već nastala oštećenja.