U kineskom naselju Šenženu nekada je živelo oko 30.000 ljudi, a danas je broj stanovnika premašio 12 miliona. To je danas grad sa jednom od najjačih ekonomija istočne Azije.
Godine 1980. Šenžen je proglašen za jedno od pet specijalnih ekonomskih zona, koje su formirane kao eksperiment za tržišni kapitalizam. Ekonomija je prosto eksplodirala, i postao je jedan od centara cele Azije.
Današnji grad praktično je napravljen za jednu generaciju, ali se na istom mestu nalazilo naselje hiljadama godina. Njegovo ime znači "duboki kanal", zbog velikog broja reka koje su se iz Azije ovde ulivale u more, zbog čega je zemljište često bilo potopljeno. Najpre je selo postalo mala luka, čija ekonomija se zasnivala uglavnom na soli, čaju, začinima i pirinču.
Međutim, sve je počelo da se menja kada je tadašnji lider Kine Deng Sjaoping, celu oblast proglasio socijalnom laboratorijom, gde će nacija graditi novu, hibridnu formu kapitalizma. U avgustu 1980. godine je Šenžen postao prvi od pet specijalnih ekonomskih zona, i mesto je počelo da privlači proizvođače, najviše iz Hongkonga, sa brojnim poreskim olakšicama za sirovine, mašine i industrijske proizvode za izvoznike.
Rani doseljenici kažu da je jedina monetarna pomoć centralne vlade bilo 90 miliona juana za izgradnju 85 kilometara granične linije, kako bi se sprečilo krijumčarenje i prelaz ljudi. Ta strategija je napuštena 2000. godine, kada je grad počeo da se transformiše iz proizvodnog centra bez poreza u modernu metropolu. Nikla su tri stuba industrije, visoka tehnologija, logistika i finansijski servis, što je privuklo veliki broj ljudi iz cele zemlje. Za 30 godina, broj stanovnika je porastao na preko 12 miliona.
Šenžen se danas naziva "kineskom Silicijumskom dolinom" i puni državnu kasu. Najpoznatiji je po proizvodnji tehnoloških komponenti, ali je poslednjih godina počeo da privlači i mnogo dizajnera, dok mnoge kompanije žele da svoje proizvode naprave brzo i jeftino.
Ekonomski je po prvi put prestigao susedni Hongkong, finansijski centar Azije koji nije mogao da održi korak sa gradom moderne tehnologije. Hongkong važi za jednog od "četiri azijska tigra", uz Singapur, Južnu Koreju i Tajvan, ali je poslednje dve decenije postao manje važan Kini. Hongkong je 1997. godine činio petinu kineske ekonomije, a danas samo tri odsto. Ipak, lično bogatstvo je i dalje znatno veće u Hongkongu.
Ogromna promena rezultat je velike akumulacije bogatstva tokom poslednjih decenija. Šenžen je danas dom brojnih gigantskih kompanija, od kojih se mnoge bave proizvodnjom najmodernije tehnologije. Tako je postao treći najsnažniji ekonomski centar u Kini, iza Pekinga i Šangaja.
Kurir.rs/South China Morning Post
Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) AUTOMOBILI IZ SNOVA! Na jednom od najluksuznijih sajmova automobila na svetu, prikazani novi četvorotočkaši najvećih proizvođača