Čak 73 odsto studenata u Srbiji smatra da obrazovni sistem naše zemlje nije usklađen sa tržištem rada, pokazuje danas predstavljeno istraživanje Centra za međunarodnu javnu politiku. Svega 8,5 odsto studenata smatra suprotno.
Istraživanje "Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o preduzetništvu u Republici Srbiji", koje je sprovedeno u periodu od 6. novembra do 4. decembra 2017, pokazuje da najveći broj studenata negira da je fakultetsko znanje dovoljno za pokretanje privatnog biznisa.
Na pitanje - da li smatrate da je stečeno obrazovanje na fakultetu dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa, čak 63,9 odsto ispitanika je odgovorilo sa - ne.
Sa druge strane, samo 19,3 odsto smatra da je znanje usvojeno na fakultetu dovoljno, dok 16,1 odsto uopšte nema stav o tom pitanju.
Istraživanje, koje je predstavio Centar za međunarodnu javnu politiku, obuhvatilo je 1.200 studenata sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako je navedeno u saopštenju, rezultati tog istraživanja potvrđuju dva stava: nezadovoljstvo studenata ponuđenim nastavnim sadržajima, a sa druge strane, postojanje svesti studenata da je pored fakulteta potrebno i određeno neformalno obrazovanje.
Većina ispitanika prepoznala je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu najveći potencijal za pokretanje biznisa 20,7 odsto, a odmah ispod nalaze se informacione tehnologije i komunikacije 16,6 odsto. Čak 45,3 odsto ispitanih sebe vide kao lice zaposleno u privatnom sektoru, a četvrtina ispitanika kao lice zaposleno u javnom sektoru. Taj relativno visok procenat onih koji sebe vide kao zaposlene u javnom sektoru može biti posledica nekadašnjeg samoupravnog sistema.
Takođe, četvrtina ispitanika sebe vidi kao lice zaposleno u nevladinom sektoru.
Na pitanje o tome koji faktori najviše utiču na pokretanje privatnog biznisa, 53,5 odsto studenata političku situaciju u zemlji određuje kao negativan faktor, a samo 26,7 odsto kao pozitivan faktor. Većina smatra da fakultet kao i porodica i prijatelji pozitivno utiču. Kao najveću prepreku pri pokretanju sopstvenog biznisa studenti su u najvećem broju izdvojili nedostatak početnog kapitala - 39,6 odsto. Zatim slede: manjak perspektive - 25,3 odsto, zakonska regulativa - 18,2 odsto i neinformisanost - 9,1 odsto.
Čini se kao da mladi ne gaje poverenje u programe državnih subvencija za razvoj preduzetništva ali i da nisu dovoljno informisani. Glavni problem nezaposlenosti čak 53 odsto ispitanih vidi u korupciji, nepotizmu i partokratiji, zatim 47 odsto smatra da je ekonomsko stanje u državi veliki problem, dok 27,4 odsto kao veliki problem određuje neusklađenost tržišta rada sa formalnim obrazovanjem. Ovi podaci govore da mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu i njene strukture.
Ono što je zanimljivo jeste da veliki broj uopšte nije bio upućen u značenje reči nepotizam. Takođe, 41,1 odsto smatra da država ne preduzima nikakve napore da stimuliše pokretanje privatnog biznisa, dok samo 4,8 odsto državu vide kao jaku podlogu i inicijatora za pokretanje biznisa. Na pitanje - da li smatrate da bi pristupanje EU uticalo na unapređenje preduzetništva u Srbiji 34,5 odsto ispitanika smatra da bi ulazak u EU pozitivno delovao na razvoj preduzetništva, dok 35,5 odto studenata smatra da bi to imalo negativne posledice. Zanimljivo je da o tom pitanju čak 29 odsto studenata nema nikakav stav.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto ilustracija AP