U 2017. godini zaštitniku građana se obratilo više od 12.000 ljudi i primljeno je više od 4.000 pritužbi, u kojima su građani ukazivali na povredu njihovih prava.
Zaštitnik građana uputio je 799 preporuka i u 90 odsto slučajeva organi uprave postupili su po njima, stoji u godišnjem izveštaju zaštitnika za 2017. godinu, koji je dostavljen Narodnoj skupštini.
Građani su se najčešće žalili na povrede ekonomsko - imovinskih i socijalno-kulturnih prava, a čak trećina svih obraćanja odnosila se na povrede načela i principa dobre uprave. U oblasti prava deteta zabrinjava povećana stopa siromaštva, kome su posebno izložena deca, kao i sveprisutno nasilje u školama, pa zaštitnik ocenjuje da mere štednje posebno pogađaju određene osetljive kategorije stanovništva, kao što su porodice koje se brinu o teško bolesnom detetu, ili detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.
Pored toga, izostaje koordinisana multidisciplinarna saradnja i razmena informacija između nadležnih organa u obezbeđivanju adekvatne zaštite žrtava nasilja, ističe zaštitnik građana.
U izveštaju se navodi da je procenat zapošljavanja osoba sa invaliditetom i dalje nizak, uprkos zakonskom okviru i subvencijama nadležnih organa da poslodavce stimulišu u zapošljavanju jedne od najranjivijih grupa u društvu, a siromaštvo i zanemarivanje starijih lica unutar porodice su najozbiljniji problemi sa kojima se susreću pripadnici trećeg doba.
Zaštitnik konstatuje da ni tokom 2017. nije iskorišćena prilika da se ostvari integracija pripadnika nacionalnih manjina u društvo u celini, u skladu sa potrebama, interesima i mogućnostima.
Rokovi za unapređenje pravnih propisa predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina su prekoračeni, što dovodi do odlaganja i ostvarivanja drugih mera i aktivnosti predviđenih ovim planom, ukazuje se u izveštaju.
Ni LGBTI populacija još nije u potpunosti ostvarila prava u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravnog uređenja životnih zajednica i pravnih posledica promene pola i rodnog identiteta, kao i kada je reč o zaštiti njihovog fizičkog i psihičkog identiteta, upozorio je zaštitnik.
Zaštitnik u izveštaju navodi da su pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ključne teme koje i dalje veoma zabrinjavaju predstavnike medija i javnost i podseća da su, prema podacima novinskih udruženja, 2017. godine zabeležena 92 napada na novinare.
(Kurir.rs/Fonet)
Foto Fonet Zoran Đorđević