Reći o Ražnatovićevoj nešto loše je davno postao ausvajs u intelektualnoj pseudoeliti - propusnica za ulazak u klub „prihvatljivih“. Ona nosi na leđima teško breme uzdignute glave
Posvećenim radom i ljubavlju, reditelj Filip Gajić već godinu dana uspeva da održi svoje malo ali posebno pozorište na Dorćolu, sam, bez ičije pomoći, osim verne publike i predanih, talentovanih glumaca. Oni zajedno pričaju priču stanovnika ovog starog beogradskog kraja.
Razgovarali smo s Filipom o tome kako je danas boriti se s vetrenjačama, zalagati se za opstanak takvog teatra, kao i kakva ga sećanja vežu za snimanja filma „Nečista krv“, u kome je igrao s folk zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović.
- Treba pitati vetrenjače vredi li im da se bore s nama. Imamo sreće da nemamo novca, ali imamo mnogo štapova i kanapa, nikoga za pomoć ne zovemo, ne žalimo se, ne kukamo. Nemamo ničija leđa i tako će biti sve dok jednoga dana ne dođe civilizacijski buldožer da nas sravni. Duh koji stremi komforu umire. Mnogo teža bitka je kako od pozorišta ne praviti lažnu umetnost - a to je već dugo trend. Lažna umetnost je gora od najgoreg diletantizma. Mnogi ljudi koji sebe smatraju za umetnike postali su ptice rugalice, sudije, tužioci. Blamiraju se govoreći o politici i državi, u koje se ne razumeju, promovišu sebe, svoju narcisoidnost - eto tako su propala naša pozorišta.
U svojim predstavama bavite se svim religijama stanovnika Dorćola. Koja je ideja toga?
- Sve te religije nisu podvrgnute ni kritici ni glorifikaciji već samo služe tome da se određene priče ispričaju u atmosferi njihovih dogmi. Na kraju, sve su to priče sa donjeg Dorćola, koji je ruža religija.
Nedavno su najavili prikazivanje filma i serije „Nečista krv“, u kojem igrate Tomču. Kakva te sećanja vežu za tu ulogu?
- Najviše za Ljubu Tadića i Radeta, s kojima sam gluvario po kafanama, i prelepim pejzažima oko Vranja, stalno čekajući ludog reditelja, koji je bezglavo jurio za glavnom glumicom.
Šta mislite o odabiru Cece za Koštanu?
- Bila je mlada i lepa. Perfektna u svakom kadru. Ceca je mene tada, nehotice, nečem važnom naučila. U ovih dvadesetak godina nakon snimanja tog filma sreli smo se samo jednom. Ona je žena neobične sudbine. Za 50-100 godina, kad neko bude hteo da rekonstruiše ili poetizuje ovo vreme, napisaće roman o njoj, a ne o svima onima koji su uzeli zdravo za gotovo da je opljunu i kad govore o boji usisivača. Uvrediti Cecu je davno postao ausvajs u intelektualnoj pseudoeliti - reći o njoj loše je propusnica za ulazak u klub „prihvatljivih“ i duhovno impotentnih. Ljudi slabo razumeju šta znači nositi na leđima tolike obožavaoce i mrzitelje, slavu, šta znači trajati toliko godina i izdržati takvo breme uzdignute glave. Ja koristim svaku priliku da se suprotstavim, da kažem lepu reč o njoj, a budale se čude.
Možete li da prokomentarišete „Nemanjiće“ i buru oko njih?
- Tezga. Potrošena je velika tema, da li slučajno ili s namerom. Moć je zavodljiva, ali i najnevernija kuja. Tamo gde se nađe Nebojša Bradić, kog smatram za fašistu, tu uvek blista dosada i ostaju naznake neuhvatljivih malverzacija. To je jedan od onih likova koji gmižu u svim procesima. Uopšte govoreći, kod nas ta kulturna kvazielita ima dugovečan kontinuitet čiji su temelji đon, a ne obraz i dar. Prilagođavaju se brzo kao bubašvabe, samo, za razliku od tih buba, lična korist i promocija im je apsolutno iznad kolektivne. U diktaturi su takve svinjarije nedopustive. Demokratija je jeftina pornografija.
Kurir / Mona Cukić
Foto: Damir Dervišagić, Dragana Udovičić, Profimedia, EPA, Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Svetlana Ceca Ražnatović sa naslednicom na proslavi rođendana Lukasovog sina