Kada jedete kolač koji vas raduje, ne razmišljajte ni o čemu drugom osim o tome koliko uživate.
Tara Leong, predavač ishrane i dijetetike na Univerzitetu "Sanšajn kost" u Australiji, kaže da šećer povećava rizik od bolesti i gojaznosti, ali i da potpuno izbacivanje slatkiša iz ishrane, više šteti organizmu nego što mu koristi.
Tara kaže da ljudi konzumiraju previše slatke hrane i da prosečno takva hrana čini 35 procenata ukupne ishrane. Kaže još i kako je istina da preterano konzumiranje šećera može dovesti do pretilosti, dijabetesa tipa 2, bolesti srca, nekih oblika raka.
Razne dijete podstiču ljude da izbegavaju beli šećer (saharozu) i druge vrste zaslađivača poput meda i javorovog sirupa, ali Tara kaže kako nije potrebno skroz izbaciti šećer iz ishrane, jer to verovatno neće poboljšati zdravlje više od smanjenja unosa industrijski prerađene hrane.
ona smatra da takva ograničenja zbunjuju ljude, a u najgorem slučaju vode do stvaranja straha od hrane ili posezanja za nezdravom hranom.
Doktor Leong kako je dijeta bez šećera restriktivna, sa spiskom namirnica koje su dopuštene (npr. cele žitarice, borovnice, grejp) i onima koje nisu dopuštene (poput belog hleba, banana, suvog grožđa).
To rezultira time da ljudi koji pokušavaju da drže takvu dijetu osećaju grižu savesti ako pokleknu i pojedu nešto sa spiska "zabranjenih namirnica". Ljudi koji su zabrinuti zbog hrane skloniji su dijetama, možda zbog viška kilograma ili uticaja na zdravlje.
Istraživanja pokazuju da dijete nisu delotvorne tokom dugoročnog razdoblja i mogu dovesti do povećanja težine tokom vremena. Mozak prevodi dijete i ograničenja kao glad, a to izaziva skladištenje masnoća "za crne dane".
Dijeta je stresna, a telo na stres odgovara oslobađanjem hormona stresa, kortizola, koji rezultira masnim naslagama na području abdomena. Takođe, zabrinutost zbog hrane može dovesti do anksioznosti i depresije, kao i do ortoreksije.
Pojam ortoreksija je prvi put 1990. godine upotrebio doktor Stiven Bratman. Kao što je anoreksija strah da se osoba ne ugoji, ortoreksija je strah od toga da osoba jede namirnice zbog kojih neće biti zdrava.
U nekim dijetama se savetuje izbacivanje ili ograničavanje nekih namirnica koje su zapravo zdrave za naš organizam, na primer određeno voće ili mlečne proizvode, bez dokaza koji podupiru takvu teoriju. To može dovesti do pomanjkanja određenih hranjivih materija u telu.
U takvim dijetama preporučuje se izbegavati voće i određene mlečne proizvode (poput mleka, jogurta i sira) pod izgovorom da sadrže šećere.
"Šećer u mlečnim proizvodima je prirodna laktoza (ugljeni hidrat) koje se ne treba bojati. Nepotrebno izbegavanje mlečnih proizvoda može povećati rizik od osteoporoze, ako se ne pronađe drugi izvor kalcijuma", objašnjava Tara Leong.
Dodaje i da je voće odličan izvor vlakana, esencijalnih vitamina i minerala, kao i antioksidanasa i da je zaslužno za smanjivanje rizika od nekih bolesti.
Kurir.rs/Foto: Profimedia