DAN ZA GLASANJE U SKUPŠTINI: Usvojeni zakoni o strancima i o azilu, pred poslanicima i zakon o DNK i strožim kaznama za saobraćajne prekršaje
BEOGRAD - Skupština Srbije počela je danas glasanje o više od 30 zakonskih predloga i sporazuma, među kojima su i predlozi zakona o strancima, nacionalnom DNK registru, kao i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja kojima je predviđeno pooštravanje kazni za saobraćajne prekršaje.
Poslanici se izjašnjavaju i o amandmanima vladajuće većine na Predlog zakona o strancima. Amandmani neće postati sastavni deo zakona zato što za njih glasa svega nekoliko poslanika, dok većina o njima ne glasa. Na predloge zakona poslanici su podneli više od 1.000 amandmana, pa će glasanje trajati više sati.
Poslanici glasaju i o sporazumu o saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Federalne službe obezbeđenja Rusije, u oblasti bezbednosti, zaštite zaštićenih osoba i objekata, razmeni informacija i drugim delatnostima.
17:40 - Usvojene izmene Zakona o javnom redu i miru Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene Zakona o javnom redu i miru kojima su predviđene veće kazne za korišćenje pirotehničkih sredstava. Tako će se onaj ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, kazniti novačnom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, ili sa 40 do 120 sati rada u javnom interesu, umesto kazne od 10.000 do 50.000 dinara, koja je važila do sada.
17:10 - Usvojene izmene zakona o saobraćaju Maksimalna količina alkohola u krvi za vozače smanjena je sa 0,3 na 0,2 promila, uz veće sankcije za prekoračenje brzine, dok su kazne za nevezivanje pojasa duplirane, donele su izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja koje su danas usvojene u Skupštini Srbije.
13.31 - Usvojen Zakon o azilu. Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o azilu i privremenoj zaštiti kojim se smanjuje prostor za zloupotrebu prava na azil i stvaraju se uslovi za povećanje efikasnosti sistema azila u Srbiji.
Zakonom o azilu predviđeno je da azil kao pravo na boravak i zastitu može da se ostvari kroz dva obila zaštite - pravo na utočište za izbeglicu koji je zbog straha od progona napustio držvau porekla i supsidijarnu zaštitu za stranca koji je zemlju porekla napustio iz nekog drugog razloga, ali bi u slučaju povratka bio izložen nepravdi. Uspostavljen je mehanizam za sankcionisanje zloupotreba prava u postupku azila putem prekršajnog postupka.
Za svako maloletno lice bez pratnje koje se pojavi u postupku azila zakon predviđa određivanje staratelja koji vodi računa o interesima maloletnika.
Donošenje novog zakona usklađenog sa Direktivama Evropske unije znači i ostvarivanje obaveza preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a koje su definisane Poglavljem 24 Akcionog plana.
13.25 - Usvojen Zakon o strancima. Skupština Srbije je danas izglasala Zakon o strancima čiji je cilj utvrdjivanje prava i obaveza stranih državljana u Srbiji. Zakonom se uredjuju uslovi za ulazak kretanje i boravak i vraćanje stranaca, kao i nadležnosti poslova državnih organa Srbije.
Po prvi put, u odredbe Zakona o strancima uvodi se BIA, koja kao državni organ, vrši bezbednosnu proveru stranaca. Zakonom su popisani razlozi za odbijanje ulaska stranaca, kao i odluka na standardizovanom obrascu odbijanja ulaska, kojima se navode tačni razlozi odbijanja ulaska i rokovi, a uvedena je i mogućnost žalbe.
Na taj zakon su poslanici vladajuće većine bili podneli više od 340 amandmana, o kojima se Skupština danas izjašnjavala, ali ih nije usvojila, iako je tokom rasprave o njima isticano da "nisu besmisleni" i da je njihov cilj "poboljšanje zakona".
Tokom glasanja je po nekoliko poslanika vladajuće koalicije glasalo za te amandmane, dok ostali poslanici vladajuće većine nisu, te ti amandani nisu postali sastavni deo zakona.
Amandmani su bili gotovo istovetni i glasili su: "Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Srbiji brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja", ili je pominjano nešto drugo - modernizacija Srbije, bolje funkcionisanje pravosudja, zaštita "ranjivih društvenih grupa"...
Skupština glasa i o predlozima zakona o azilu, graničnoj kontroli, evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, o izmenama zakona o državljanstvu, o policiji i javnom redu i miru i više medjunarodnih sporazuma i kadrovskim rešenjima.
Parlament se izjašnjava i o amandmanima poslanika vladajuće koalicije na Predlog zakona o strancima, ali za njih gasa svega nekoliko poslanika, dok većina ne glasa, pa amandmani neće postati sastavni deo zakona.
Poslanici valdajuće većine su inače podneli više od 340 amandmana na Predlog zakona o strancima koja je i prva tačka dnevnog reda, i na koju je vreme za raspravu u pojedinostima i potrošeno, pa se o amandmanima na preostale zakone nije ni raspravljalo.
Oni su amandmane branili kao smislene i ističući da služe za poboljšanje zakona, dok je opozcija isticala da služe samo da potroše vreme i onemoguće bilo kakvu kritiku u parlamentu.
Na sednici parlamenta održanoj krajem decembra na kojoj se raspravljalo i o državnom budžetu za 2018. godinu vladajuća većina je takodje podnela velik broj amandmana, branila ih tokom rasprave, ali ih pre glasanja povukla.
Tehnički pregled vozila nadgleda sistem poput Velikog brata
Pred poslanicima Narodne skupštine danas bi trebalo da usvoje izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja koji predviđa strože uslove za utvrđivanje tehničke ispravnosti automobila.
Jedna od najvećih novina koju predviđuju izmene Zakona, prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, je da svaka stanica za tehnički pregled mora da ima opremu za video nadzor, odnosno za snimanje kompletnog tehničkog pregleda.
"Radionice tehničkih pregleda moraće da imaju i dobru internet vezu sa jedinicom MUP-a, tako da praktično uvodimo "sistem Velikog brata" kada su u pitanju tehnički pregledi", objašnjava Okanović.
Razlog za to je, kako kaže, što su se do sada uverenja o tehničkoj ispravnosti dobijala i bez dovoženja vozila na tehnički pregled.
"Ne možemo da zatvaramo oči i da ne vidimo ono što svi vide. Uočavamo i na ulicama određeni broj vozila za koja se i sami zapitamo "ko je ovo pustio da dobije tehničku ispravnost?", ukazuje Okanović.
I Vladimir Marinković, predsednik Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP), smatra da uvođenje video nadzora na linijama tehničkog pregleda predstavlja najbitniju promenu za tehničke preglede i smatra da će izmenama Zakona tehnički pregled prvi put posle dvadesetak godina ponovo dobiti na svrsi i važnosti koju je trebalo da ima i do sada.
On objašnjava da video nadzor neće odmah po usvajanju zakona biti obavezan, i da će će u prvoj fazi biti uvedeno fotografisanje tehničkog pregleda, jer, navodi, neće biti lako za kratko vreme iz "nesistema uspostaviti sistem", a vlasnici servisa za tehničke preglede imatće rok od tri godine da primene sve odredbe Zakona.
Naime, kako objašnjava posle usvajanja Zakona biće usvojen i novi Pravilnik o linijama tehničkog pregleda koji će doneti prve veća promene u odnosu na važeći iz 1984, Kako kaže automobili su se za tih 30 i nešto godina automobili su se dosta promenili, a dobro je, napominje što Pravilnik predviđa rok od tri godine da se svi prilagode prilagode novim odredbama i kako vozači i linije tehničkog pregleda, ali i radnici na liniji tehničkog pregleda.
Marinković skreće pažnju na to da izmena Zakona definiše i minimalno vreme pregleda vozila na tehičkom pregledu, koje za putničko vozilo iznosi 35 minuta, a za teretno 55-60 minuta.
"To će sprečiti površnost pregleda, ali će napraviti i ravnomernu disperziju po linijama tehničkog pregleda, tako da će sve linije tehničkog pregleda imati dovoljno posla. Nećemo doći u situaciju da jedna linija ima 10.000 pregleda godišnje, a druga 1000", navodi Marinković.
Izmene zakona uvode sada i obavezu da i putnička vozila starija od 15 godina moraju dva puta godišnje na tehnički pregled.
Zakon iz 2009. godine tu obavezu predvideo je samo za autobuse i teretna vozila, a Marinković kaže da ona u potpunosti ni zaživela u praksi zbog neusvajnja pravilnika koji prate Zakon.
"Sasvim je logično i razumljivo da se starija vozila, koja su više izložena kvaru, češće tehnički pregledaju", rekao je Okanović.
On kaže nije upoznat sa tim da li će cena tehničkog pregleda za vlasnike vozila koji moraju na pregled dva puta godišnje biti prilagođena,a Marinković upućuje na to da će cenu tehničkog pregleda utvrditi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kako minimalnu, tako i maksimalnu.
"Mislim da cena neće biti previsoka, a svakako je u amandmanima dodata i maksimalna cena, baš zbog zaštite prava vozača starijih vozila, a i same države koja dovozi svoja vozila na tehničke preglede", izjavio je Marković.
Dosadašnja cena tehničkog pregleda, kaže on, bila je od 1.500 do 2.000 dinara za putničko, a za teretno dva puta skuplje.
Neke od novina koje donose izmene Zakona su i licenciranje i obuka radnika na linijama kako bi mogli da pregledaju automobile sa novim tehnologijama, kao i centralizacija podataka sa linije tehničkog pregleda i stvaranje baze podataka o svim vozilima u Srbiji koja je bitna za Vladu Srbije i sva njena ministarstva.
Prema Marinkovićevim rečima, izmene Zakona i novi Pravilnik o tehničkim pregledima bazirani su na evropskim pravilima i preporukama - obuka radnika, vreme trajanja pregleda, uspostavljanje baze, nadzora i centralizacije podataka.
Međutim, kako ističe, posle pune primene Pravilnika o tehničkim pregledima 2021. nećemo ni tada u potpunosti biti usklađeni sa evropskim preporukama, već će se tada razmišljati o sledećim fazama, kako bismo, ocenjuje, do 2024. ili 2025. godine bili u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima.
(Kurir.rs/Beta/Tanjug/Foto: Beta/Milan Obradović)