“Otišao sam na Kosovo kao pripadnik vojne policije 27. jula 1998. iz petog bataljona sa Topčidera, otišli smo pravo u Dečane. Zatekao sam užasan prizor. Nalazili smo srpske žrtve spaljene, silovane tačno se vidi šta je rađeno sa njima. Došlo je naređenje sa vrha 15. oktobra da se povlači sva vojska, matične jedinice da se vraćaju u svoje kasarne. Bilo nam je drago vraćamo se, mislili smo da je kraj rata. U stvari otišle su naše starešine, a nas 28 u vodu smo ostali sami iznad manastira Dečani, u zgradi bez vode i hrane. Mi smo tri dana bili tamo do 18.oktobra kad je došao 52. bataljon vojne policije iz Prištine po nas da nas preuzme i budemo pod njihovom komandom. Svaka čast momcima graničarima koji su sve vreme bili na granici. Prošao sam svaku karaulu.”, započinje priču Vlastimir Stamenković iz Vranja koji je kao redovni vojnik sa samo18 godina otišao na Kosovo.
Za Stamenkovića su sećanja na taj deo života neizbrisiva, imao je samo 18 godina.
“Na Kosovu se nije vodila bitka samo na Košarama dole je rat vođen mnogo dugo i pre nego što je počelo bombardovanje. Već 1999. smo prešli Ispod Podujeva, gde su bila njihova velika uporišta. Sela su bila spojena rovovima na saobraćajnicama. To je bila katastrofa ne znaš šta se dešava taman misliš da je raščišćen teren u selu oni pucaju iza tebe. Prešli su rovovima iza nas I otvaraju vatru na nas, a ti ne možeš sam bez teškog naoružanja. Potom stižu tenkovi i prage i onda se čiste rovovi. Pričalo se da su oni unazad 10 godina kopali rovove i pripremali teren. Sad mi nije prijatno kad pričam o tome i kad se setim svega….”, navodi Stamenković.
Povodom obeležavanja 19. godišnjice NATO bombardovanja, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković primio je predstavnike ratnih vojnih veterana, aktivnih vojnika, koji su tokom 1998. i 1999. godine bili stacionirani u karaulama “Košare”, “Morina” i “Gorožup”, “Deva”, “Ćafa Prušit”.
Milenković je istakao da je prijem organizovan za sugrađane heroje sa branika otadžbine kao veliki znak poštovanja i zahvalnosti onima koji su tokom trajanja bombardovanja i u ratnim dejstvima 1998. i1999. bili na strateški važnim uporištima na udaru vazdušnih i kopnenih napada združenih snaga NATO i terorista.
“Period bombardovanja ostavio je ogromne posledice za sve nas uništio mnoge domove i u crno zavio mnoge porodice. Bilo je to teških okrutnih 78 dana za sve Vranjance za ceo Pčinjski okrug za celu Srbiju, ali je za vas to sigurno bilo najteže. Dok ste bili pod neprekidnom paljbom i na meti bombardera odgovorno ste čuvali naše živote i našu domovinu. Hvala vam što ste sačuvali Srbiju što ste svoje živote stavili ispred naših. Želim da znate da će vam vrata Gradske kuće uvek biti otvorena, jer po ljudskoj savesti i moralnoj dužnosti to je najmanje što možemo da učinimo za vas. Vranje nije i neće zaboravitti vaše podvige, podvige vaših palih saboraca na liniji odbrane srpske teritorije ”, rekao je gradonačelnik.
Dragutin Dimčevski potpukovnik u penziji zahvalio se gradskom rukovodstvu na prijemu ističući da su prisutni pre 19 godina bili mladići od 19 do 24 godine, koji su dali zakletvu da će da brane našu otadžbinu.
“To su i pokazali to su i uradili. Od njih jedan broj dao je svoje živote za otadžbinu. Prvi napad je počeo na Veliki petak 9.aprila na karauli Košare i trajao je neprekidno do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Jedinica sa prostora Kosova I Metohije je na granici uspela da zaustavi neprijatelja”, podsetio je Dimčevski.
U nastavku obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja, u subotu će ispred spomenika poginulim borcima biti održan komemorativni skup.
T.Stamenković