(VIDEO) IMA LI NAM SPASA: Ostajemo bez vode i hrane, a evo i zašto!

Printscreen YouTube

Planeta Zemlja gubi biljake, životinje i pijaću vodu i to ubrzano zaključak je četiri naučna izveštaja UN o biodiverzitetu.

Naučnici koji se sastaju u Kolumbiji danas su izdali izveštaje o stanju biljnog i životinjskog sveta za američki kontinent, Evropu i centralnu Aziju, Afriku i azijsko-pacifički region. Posle tri godine istraživanja, zaključak je alarmantan jer je stanje daleko od dobrog.

(VIDEO) IMA LI NAM SPASA: Ostajemo bez vode i hrane, a evo i zašto! Izvor: Youtube

Predsednik istraživačkog tima Robert Votson rekao je da rad nije bio posvećen samo živim bićima, već i kako Zemlju održati nastanjivom za ljude, jer se naša vrsta oslanja na biodiverzitet za hranu, pijaću vodu i zdravlje.

"Trenutno stanje je zabrinjavajuće i preteće kad je u pitanju blagostanje širom planete, i dugoročno preti nam nestašica hrane i vode", naveo je Votson u intervjuu.

Prema njegovim rečima, ono što nam se dešava je posledica sve bogatijeg i sve naseljenijeg sveta. Ljudima treba više hrane, više vode, više energije i više zemlje, a način na koji je društvo to pokušava da obezbedi odrazio se na biljni i životinjski svet i stanje planete, naveo je naučnik.

"Važna staništa su podeljena, strane vrste su preplavile mnoga mesta, hemikalije štete biljkama i životinjama, močvare i mangrovi koje uklanjaju zagađenje nestaju, a u morima i okeanima se izlovljava previše ribe", tvrdi Votson.

"Nekim vrstama preti izumiranje. Drugih je sve manje. To će biti usamljenija mesta u odnosu na današnji prirodni svet. Da li ljudi imaju pravo da ih dovedu do izumiranja", dodao je on.

Kako je rekao, ljudski izazvane klimatske promene i globalno zagrevanje uskoro pogoditi biodiverzitet kao svi drugi problemi zajedno. Izveštaji predviđaju da će, ako nastave trenutni trendovi na američkom kontinentu do 2050. biti 15 odsto manje biljaka i životinja nego što ih je sada.

(VIDEO) IMA LI NAM SPASA: Ostajemo bez vode i hrane, a evo i zašto! Izvor: Youtube

U Aziji do 2048. više neće biti ribe za komercijalni ribolov, a Afrika bi do 2100. mogla da izgubi polovinu nekih vrsta ptica i sisara. Više od četvrtine vrsta koje žive samo u Evropi je ugroženo i preti im izumiranje.

Votson kaže da nam je budućnost sumorna ako se društvo ne promeni, ali da je to moguće.