U međunarodnom prometu narkotika Bosna i Hercegovina i dalje je, uglavnom, ostala tranzitna zemlja, preko koje se odvija krijumčarenje droga ka zapadnim zemljama. Međutim, kako upozoravaju stručnjaci, šverc preko BiH mogao bi da se intenzivira u narednom periodu zbog velike zainteresiranosti južnoameričkih kartela za balkansku rutu.
Razlozi za transport droga prema Zapadu leže u dobiti, koja je mnogostruko veća prilikom preprodaje u zemljama Evropske unije, navedeno je u Državnoj strategiji nadzora nad drogama, sprečavanja i suzbijanja zloupotrebe droga u BiH za razdoblje 2018. – 2023. godina.
Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i član Svetske asocijacije šefova policija, rekao je za Avaz da su južnoamerički karteli premestili šverc kokaina iz Nigerije, Zapadne obale i Afrike ka Evropi i da su počeli da rade preko hrvatskih, crnogorskih i albanskih luka. Nicović tvrdi da je BiH na udaru, jer je kopnena veza prema Evropi.
"Bolje im je da ovde podmite carinike i policiju, jer policiju i vojsku u Lagosu u Nigeriji plaćaju mnogo više. Biće žešćih sukoba među kriminalcima i zbog podele poslova i teritorija. Nedavno sam bio na sastanku u Majamiju, koji je kapija za uvoz kokaina u Sedinjene Američke Države, i pričali smo o rutama na Balkanu. Složili smo se da će južnoamerički karteli biti sve prisutniji i u Bosni", kaže Nicović.
Prema njegovim rečima, za bh. policijske agencije problem neće biti samo krijumčarenje droge.
"Narkokarteli peru novac, odnosno ubacuju prljavi novac u legalne tokove. To rade kroz ulaganje u privredne projekte, gradnjom benzinskih pumpi, tržnih centara, nekretnina, hotela... Dakle, Bosna će biti jedna od lokacija gde će južnoamerički karteli ići i na tu, ekonomsku relaciju", pojašnjava Nicović.
Prema njegovim rečima, za razliku od kokaina, heroin ide iz takozvanog zlatnog polumeseca - Irana, Afganistana, Pakistana. Heroin ide dalje preko Turske i Bugarske. Jedan krak ide prema Kosovu, često iz Niša u Srbiji prema Kosovu. Drugi krak, kako kaže Nicović, ide preko Sandžaka u BiH. Mnoge autobuske i kamionske rute iz Turske idu preko Srbije i Sandžaka u BiH.
"U BiH se na taj način ukrštavaju heroinski i kokainski put. Treba reći da tu postoji istorijska veza balkanskih zemalja s Turskom. Tu ima i dubokih porodičnih veza u krijumčarskim mrežama koje funkcionišu još iz vremena stare Jugoslavije. Mi smo hapsili vozače turskih autobusa i kamiona, jer su bili veza heroinske mafije, a veze su ostale i danas", upozorava Nicović.
Ekstazi i spid u zemlje Istočne Evrope uglavnom stižu iz Holandije, a jedan manji deo završava i u BiH. Sintetičke droge često se koriste kao sredstvo plaćanja drugih vrsta droga i zbog toga stižu na područje Balkana, gde se vrši zamena za druge vrste opojnih droga, koje se vraćaju u EU.
Što se tiče načina na koji se švercuju narkotici kopnenim putem, Nicović je rekao da krijumčari imaju vrhunsku maštu.
"Krijumčar ne može da bude svako i on je najinteligentnija vrsta kriminalaca. Imaju i veću odgovornost, jer kad se dogodi neka akcija i hapšenje, za razliku od drugih kriminalaca, istovremeno gube dve stvari: veliku dobit i slobodu.
"Njima nije teško da kokain, recimo iz Luke Ploče, krijumčare za Sarajevo, Zenicu, Tuzlu, Bihać ili Mostar. Drogu obično kriju u stranicama kamiona i karoserijama vozila", kaže Nicović.
Nicović je naglasio da je BiH osim zbog tranzita droge interesantna i za istrage jer se deo narkotika tu i zadržava.
" Neko mora da zadovolji narkomansku populaciju. U poslednje vreme, sintetičke droge sve više dolaze u BiH, jer su deset puta jeftinije od prirodnih droga, a samim tim su interesantnije mladima. Oni nemaju, recimo, 80 evra za gram kokaina, ali će za ekstazi izdvojiti 4 ili 5 evra.
Dakle, sintetička droga je namenjena mladima. Sintetičke droge lakše se krijumčare u pilulama, aspirinima, pastama za brijanje, pastama za zube. Jednostano, teško ih je detektirati – zaključio je Nicović.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto printscreen Avaz.ba