Teroristički napad u kome su poginule tri osobe ponovo je uzdrmao Francusku, a odgovornost za ovaj užasni ćin preuzela je Islamska država. Ovaj napad koji je izveo mladić od 26 godina, a koji nikada fizički nije bio na teritoriji Bliskog Istoka pod kontrolom tzv. Islamske države, samo potvrđuje smerove borbe na koje stručna javnost skreće pažnju više od 3 godine.
To su pre svega kontrola cyber prostora koja je zahvaljujući odlazećem direktoru Europola Robu Vejvrajtu dobila zasluženo mesto u prevenciji radikalizma i terorizma, navodi stučnjak za bezbednost Ilija Životić.
- Ali, postoji i nešto što još uvek nije zaživelo kako treba, i, što moram otvoreno reći, mnoge države Evropske Unije ili izbegavaju ili pokušavaju da urade sa minimumom raspoloživih kapaciteta. Radi se o tome da je, realno govoreći, veoma teško vrbovati nekog pripadnika muslimanske veroispovesti kao saradnika službe bezbednosti i prenosioca informacija. A još teže je to primeniti na nekome visoko rangiranom u radikalnom delu islamske zajednice u Evropi. Da li ima vremena stvarati novu agenturnu i saradničku mrežu unutar te zajednice? Mislim da nema, u takvom okruženju bile bi potrebne godine i godine da se to na kvalitetan način uradi. A do tada će biti izvedeno mnoštvo napada i mnogi životi će biti ugroženi, navodi Životić.
Po njegovom mišljenju, rešenje je izvršiti pritisak na Islamsku zajednicu da ona sama utiče na sprečavanje radikalizacije u svojim redovima. Jer, ko bolje od vrha te zajednice zna ko i kako to radi.
- Vrhovni verski lideri moraju jasno i javno da se ograde od radikalizacije, moraju svojim sledbenicima da predstave prave lidere koje vernici trebaju da slede: sportiste, pisce, naučnike i ostale zaslužne građane svoje veroispovesti. Sa druge strane Francuska mora da poradi na međuljudskim odnosima. Kasno je problem stavljati pod tepih, jer u toj zemlji postoji veliki procenat stanovništva muslimanske veroispovesti. Mora se više raditi na njihovom položaju, počevši od školovanja i zapošljavanja na bolje plaćenim mestima. I ne može se očekivati ništa osim radikalizacije u jednom kvartu (a Francuska ih ima desetine kvartova u koje policija ne ulazi), gde se živi od socijalne pomoći i čiji stanovnici dobijaju samo nisko plaćene poslove pomoćnih radnika na gradilištima, magacinima ili restoranima, smatra Životić.
On zaključuje da se borba protiv terorizma i radikalizacije ne može i ne sme svesti samo na upade i prepade specijalnih jedinica, jer to je krajnja mera.
- Ne zaboravite, upotreba sile je koliko odraz moći, toliko i nemoći. Prevencija mora biti osnov borbe protiv terorizma i radikalizma, kaže Životić.
(Kurir.rs)