ČETIRI CRNA SCENARIJA: Ako dve najveće ekonomske sile uđu u trgovinski rat evo šta bi moglo da nas snađe!
Amerika i Kina, dve najveće svetske ekonomije, na ivici su trgovinskog rata.
Lideri dve zemlje uveli su tarife jedni drugima. Ali preduzeća, investitori i zakonodavci strahuju od dalje eskalacije.
"Ovo bi mogao da bude samo početak i prva od mnogih akcija, najavio je američki predsednik Donald Tramp u četvrtak.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u četvrtak dokument kojim se Kini nameću nove tarife na određene proizvode čime njegova administracija želi da prekine kineska trgovanja i investicije u SAD. U petak su stupile na snagu globalne tarife na čelik i aluminijum, koje uključuju i Kinu. SAD su podnele i tužbu protiv Kine u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Kina je odgovorila najavom da će nametnuti tarife na američki izvoz vredan tri milijarde dolara u Kinu. Ako se na tome završi, malo je verovatno da će sukob imati ozbiljne globalne implikacije. Ali, posledice zbog većih troškova i cena će osećati radnici, preduzeća i potrošači, i direktno i indirektno, piše CNN.
Sjedinjene Države će uvesti tarife od 25 odsto na čelik iz Kine i tarife od 10 posto na njen aluminijum. Većina drugih država će biti podvrgnute istim merama koje nametne SAD. Trampova administracija će uvesti i tarife od 25 posto na niz nenajavljenih proizvoda iz Kine, uključujući, ali ne ograničavajući se na, komunikacionu tehnologiju, vazduhoplovstvo, informacije i mašine.
Ovo će se desiti nakon što je američka istraga zaključila da je Kina sistematski diskriminisala američke tehnološke kompanije koje posluju u toj zemlji.
U 2017. godini SAD su uvezle oko 150 milijardi dolara proizvoda iz Kine u svim gorenavedenim kategorijama. Uvoz je bio u velikoj meri usmeren na računarsku i poluprovodničku opremu, prema podacima američke vlade.
Kina je u petak objavila da će tarifama na 128 američkih izvoznih proizvoda odgovoriti na uvođenje tarifa na čelik i aluminijum, navelo je kinesko ministarstvo trgovine. Kineske tarife za američku robu bi uglavnom bile usmerene na vino, voće, svinjetinu, reciklirani aluminijum i orašastvo voće.
Potpuna lista još nije objavljena, ali tarife će stupiti na snagu 31. marta. Tarife će se kretati od 15 posto do 25 posto u zavisnosti od proizvoda. Svi ovi uvozi vredni su ukupno tri milijarde dolara godišnje, što je relativno mali iznos. Ali to je samo početak.
Kina je glavni kupac soje od oko 300.000 američkih farmera i prošle godine kupila je 61 posto američkog izvoza soje, navodi se u izveštaju američkog izvoznog veća za soju. Do sada, Kina nije pomenula da bi uvela tarife na američku soju, ali je njeno ministarstvo spoljnih poslova podsetilo novinare prošle nedelje na ove brojke.
Kina takođe ne mora da udari tarife američkim farmerima da bi kaznila SAD. Mogla bi jednostavno da više posluje sa Južnom Amerikom. Brazilski izvoz soje u Kinu porastao je za skoro 35 posto prošle godine u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz američke soje porastao samo za 2 posto piše istraživačka agencija "Panjiva". Brazil više prodaje soju Kini, svom najboljem trgovinskom partneru, nego što to čini SAD.
Kina poseduje 1,17 biliona dolara američkog državnog duga što je čini najvećim američkim zajmodavcem. Kineska ulaganju su od januara su bila na šestomesečnom minimumu. Malo je verovatno da će Kina odjednom odbaciti mnoge američke obveznice. Pravi problem za Ameriku je: Šta ako Kina odluči da više ne kupuje toliko američkog duga?
Vlada Sjedinjenih Država mora izdvojiti skoro 1 bilion dolara ove fiskalne godine kako bi pokrila svoj deficit, za koji se očekuje da će više rasti u narednim godinama zbog smanjenja poreza. Za finansiranje deficita, SAD prodaju sve više duga drugim narodima, stranim investitorima, američkim građanima i američkim bankama. Američki državni dug se smatra jednim od najsigurnijih investicija na svetu.
Nemoguće je znati šta će se dogoditi ako Kina prestane da kupuje američki dug ili značajno uspori kupovinu. Ali, u svakom slučaju ovo nije idealno vreme za SAD da nerviraju najvećeg zajmodavca.
To pitanje zvuči dramatično, ali globalne percepcije Kine i SAD o trgovini se menjaju. Sjedinjene Države su bile ideal slobodne trgovine još od Drugog svetskog rata, a Kina je krajnji protekcionista. Sada, SAD traže tarife dok Kina, bar retorički, kaže da želi da se bori protiv protekcionizma.
Predsednici Čilea i Kolumbije opisali su ovaj scenario kao "svet naopačke".
Ekonomisti slobodne trgovine kažu da SAD odustaju od svoje vodeće uloge u globalnoj trgovini, dok Trampova vlada tvrdi da pokušavaju da omoguće trgovinske benefite za više Amerikanaca. U međuvremenu, Kina širi svoj globalni uticaj u nastojanju da razvije ambiciozni svetski trgovački put poznat pod nazivom Incijativa Jedan pojas, jedan put.
Geopolitičke implikacije su beskrajne, uključujući i moguće nove tenzije Amerike sa Severnom Korejom, Rusijom, Iranom, Latinskom Amerikom i Bliskim istokom. Eksperti za trgovinu tvrde da ekonomske veze poput trgovine pomažu u sprečavanju stvarnih ratova. One čine zemlje više zavisne jedna od druge i čine da manje budu verovatna nastavljanja oružanih sukoba imeđu njih.
Kurir.rs/CNN
Foto printscreen Youtube