(VIDEO) ON JE PRAVI DART VEJDER I PRVI KIBORG NA NAŠOJ PLANETI: Irac Nil Haribson ima antenu u glavi i kaže da je Beograd narandžaste boje!
On svoju glavu može da poveže na internet i tako prima boje sa bilo koje tačke na planeti, pa i šire, te tako navodi da je dominantna boja koju je osetio na ulicama Beograda braonkastonarandžasta... Pre dve godine mnogi su jurili Pokemone, pa su trčali za mnom da me uhvate, kaže Irac
BEOGRAD - Irac Nil Haribson koji je rođen bez mogućnosti da vidi boje, a danas se od drugih ljudi razlikuje "samo" po tome što ima antenu u glavi, objašnjava da je Beograd narandžaste boje, kao i koža svih ljudi na planeti.
Harbison je rođen je 1984. godine u zelenoj Irskoj, ali boju trave nikada nije video. On je rođen potpuno slep za boje i svet vidi u nijansama sive.
U intervjuu za RTS, prvi kiborg na planeti objašnjava da uz pomoc čipa i antene koje je ugradio u glavu, on sada može da razlikuje, odnosno oseti više boja nego ljudsko oko - od infracrvene do ultraljubičaste.
Na vrhu antene je kamerica koja snimi boju i šalje tu informaciju do mozga gde se stvara zvuk, a boje razlikuje tako što svaka ima svoj ton.
"Antena je zapravo organ koji mi daje novi osećaj, koji je najsličniji zvuku, ali to nije zvuk, već vibracija u mojoj lobanji koja postaje unutrašnji zvuk. To je više kao misao o zvuku, nego što stvarno čujem zvuk", objašnjava Harbison.
On svoju glavu može da poveže na internet i tako prima boje sa bilo koje tačke na planeti, pa i šire, te tako navodi da je dominantna boja koju je osetio na ulicama Beograda braonkastonarandžasta.
"Narandžasta je boja ljudi, ako pogledate ljudsku kožu, mi nismo beli ili crni ljudi. Koža je zapravo različite nijanse narandžaste", objašnjava Haribson.
Kovanica kiborg nastala je od reči kibernetika i organizam, a prvi put je upotrebljena 1960. godine.
Nil je postao kiborg onog trenutka kada je antena postala deo njegovog tela.
"Antena mi omogucava da čujem boje, što znači da mogu da čujem Pikasa, mogu da čujem Salvadora Dalija. Svi ti slikari postaju kompozitori. Uživam da slušam Endija Vorhola na primer, ili Rotka. To je umnogome promenilo način na koji osećam umetnost", priča Harbison, koji je i sam umetnik.
Harbisonu je bilo potrebno neko vreme da se navikne na reakciju ljudi kada ga vide sa antenom koja viri iz glave, a i njima da se naviknu na njegov novi organ. Od kada je ugradio antenu, 2004. godine, bilo je različitih pitanja - da li na glavi ima lampu za čitanje, mikrofon, kameru, a neki su pokušavali i da mu iščupaju antenu.
"Pre dve godine mnogi su jurili Pokemone, pa su trčali za mnom da me uhvate. Menjalo se mišljenje ljudi, ali nadam se da će ljudi u dve hiljade dvadesetim godinama misliti da je to samo jedno novo čulo, i da će na ulicama biti više ljudi sa novim organima", kaže Nil.
Njegova omiljena boja je infracrvena, koja je nevidljiva ljudskom oku, ali mnoge životinje mogu da je osete.
"To je boja koja me čini bližim nekim drugim vrstama i zato je volim. Uz to, mogu da znam da li su detektori pokreta u prodavnicama i bankama uključeni ili nisu. I u mnogim slučajevima su isključeni", objašnjava on.
Haribson veruje da će ugrađivanje čipova i druge tehnologije u ljudsko telo postati normalna pojava kod onih koji su rođeni u 21. veku, ali upozorava da ćemo se u narednim decenijama susresti sa problemom hakovanja čipova koji su ugrađeni u tela ljudi, ili, kako kaže, "kako da ne dozvolimo hakerima da uđu u naše misli."
"Kao što možete da se prehladite, tako i moj čip može da bude zaražen virusom. Pošto ne postoji doktor za kiborge, moram da odlučim da li da idem kod stručnjaka za računare ili kod lekara", kaže Nil.
U popularnoj kulturi, kiborga se sećamo na filmu (Borg iz Zvezdanih staza i Dart Vejder iz Ratova zvezda) i u stripu Doktor Hu. Stvarni kiborzi koriste tehnologiju uglavnom da bi prevazišli nedostatke svog tela.
(Kurir.rs/Tanjug/RTS/Foto: EPA)