Džuli Morison svoju decu oduvek uči da budu ljubazna, draga i dobra prema svima i da nikoga ne osuđuju, jer nikad ne znaš kakvu priču neko nosi iza sebe.
Ali ponekad jednostavno nije u redu biti ljubazan. Evo zašto je odlučila da svoju decu više nikad neće učiti ljubaznosti i dobroti, koliko god to čudno i ružno zvučalo.
“Činjenica da deca mogu da budu ubijena u školama je neprihvatljiva. Odavde pa na dalje bilo kakva debata postaje besmislena… Naša deca moraju biti sigurna. I to je to. I podelila bih sa vama sopstveno viđenje situacije. Za početak morate znati da sam i sama majka dvoje dece. I nakon škole s njima često razgovaram o njihovim izborima, prijateljima, lekcijama. Razgovaramo o svemu.
Kad smo se preselili, moja su deca krenula u potpuno nepoznatu i novu školu. Kad sam ih dopratila u školu, jedan dečak mojoj ćerki rekao je:"Zdravo", a ja sam jedna od onih mama koja je svoju ćerku uvek učila da prema svima bude ljubazna. Ćerka mi je rekla da taj konkretan dečak nema baš mnogo prijatelja. Govorila mi je da je taj dečak uznemirava. Zatim bi mi ćerka rekla da taj dečak kod kuće ima ozbiljnih problema. Ja sam majka koja svojoj ćerki govori da bude saosećajna, jer nikad ne možemo znati šta taj neko prolazi. A zatim sam jedan dan iz škole primila poziv.
Započelo je ovako: "Ovde školska savetnica, zovem vas u vezi vaše ćerke. Sve je u redu…" Srce mi ubrzano lupalo. Nikad me pre ni zbog čega nisu zvali iz škole, moja deca su uvek bila mirna. Zatim je nastavila: "Nekoliko vršnjaka vaše ćerke reklo mi je kako postoji taj jedan dečak koji vašoj ćerki pridaje mnogo pažnje." Slušala sam je. Moju kćerku netko uhodi. To je onaj dečak za kog sam joj rekla da bi ga trebalo da ga uključi u društvo.
Čitava je stvar eskalirala je tokom godina. Taj dečak neprestano je pratio moju ćerku i verbalno ju je zlostavljao. Uznemiravao ju je do te mere da je njenim vršnjacima postalo neprijatno. Moja ćerka čak nije bila ta koja se požalila. Šta škola radi kako bi zaštitila moje dete? Rekli su mi da su moju ćerku premestili s predmeta na kojima je on. Učiteljima su rekli da pripaze na ponašanje tog dečaka i zaustave bilo kakvu interakciju koju on pokuša da uspostavi. U hodnicima su postavljene kamere, a učiteljima je rečeno da na hodnicima prate situaciju tokom odmora.
Ponekad jednostavno nije u redu niti potrebno biti ljubazan i drag prema svakome. Svojim pokušajem da odgojim dete koje će biti dobro, prijateljski nastrojeno i imati sve te preostale divne kvalitete koje, barem mi tako mislimo, našu decu čine boljim osobama – učinila sam je nečijim plenom. A tek prošle godine…
Zamislite samo taj horor, moja je ćerka prošle godine putovala i bila je smeštena u istoj grupi kao i on. Ona je ovaj put imala moje dopuštenje da ne bude ništa više nego ljubazna. I rekla sam joj da se u svakom trenutku drži blizu neke odrasle osobe. I ako se nikad dosad niste našli u ovakvoj situaciji, prilično je zeznuto. Ne želim da se moja ćerka ičega plaši. Želim da bude snažna. Da bude slobodna. Ali shvatila sam da s njom sada mnogo češće razgovaram o tome da kao žena, na neke stvari jednostavno mora obratiti malo više pažnje… Razgovaramo o tome kako je ponekad bolje da na određena mesta ne odlazi sama. Podsećam je da, nakon što izađemo iz šoping centra, ostane u mojoj blizini i da pre ulaska u auto dobro proverimo ko je oko nas. Nakon što uđemo, zaključavamo vrata i zatvaramo prozore. Kad negde stignemo i parkiramo auto, uvek joj govorim da pogleda oko sebe i pripazi na to ko je i šta okružuje. Lista je preduga…
Pokušavam da upozorim na to da ponekad svoju decu ne treba terati da budu ljubazna i prijateljski nastrojena prema apsolutno svima. Jer, to ih nekad može odvesti u mračnu ulicu. Ponekad jednostavno nije u redu niti potrebno biti ljubazan i drag prema svakome", završila je mama.
Kurir.rs/Net.hr, Foto: Profimedia