Tokom prošlog veka Sahara je narasla do te mere da je zabrinula naučnike, ali i stanovnike okolnih područja.
Saharski pesak je ove stigao na Balkan gde su da doneli vetrovi. Ovo nije uobičajena, ali ni misteriozna pojava koja se periodnično dešava.
Sahara se u poslednjih nekoliko decenija povećala za više od 10 odsto. Nova studija objavljena u "Žurnal of Klajmat" pokazala je kako su, najverovatnije, klimatske promene odgovorne za povećanje ove najveće pustinje na svetu.
Analizirajući podatke prikupljene od 1923. godine istražili su uticaj niza faktora na količinu padavina u području Sahare koja trenutno zauzima površinu veličine SAD-a.
Ovi podaci posebno utiču na živote stanovnika rubnog područja Sahare, Sahela - granične zone u Africi koja se nalazi između Sahare na severu i plodnijog regiona Sudana na jugu. I dok svetska populacija raste iz dana u dan, stanovnici rubnog dela Sahare nažalost ne mogu da si priušte gubitak ni delića, ionako retke plodne i obradive zemlje koja okružuje pustinju, piše Independent.
Ali ono što posebno zabrinjava je što ova otkrića nisu samo isključivo vezana uz područje pustinjske Sahare. "Naše istraživanje vezano je uz Saharu, ali verujemo kako je slično stanje i na drugim pustinjama širom sveta", rekao je profesor Sumant Nigam sa univerziteta Merilend, jedan od autora studije.
Otkrili su da je na njino povećanje uticala kombinacija klimatskih promena, ujedno i prirodnih klimatskih ciklusa i klimatskih promena na koje su uticali ljudi.
"Ionako vrući letni mjeseci postali su sve topliji i topliji a kišne sezone sve su kraće i s manje padavina. Povezano je to s povećanjem gasova staklene bašte u atmosferi i zagađenja", rekao je dr. Ming Cai, programski direktor NSF, koja je financirala istraživanje. "Ovi novi trendovi imaju razaran uticaj na živote ljudi koji zavise od ekonomije bazirane gotovo isključivo na poljoprivredi", naglašava Cai.
"Prioritet ove studije je bio da dokumentuje dugoročne trendove padavina i temperature u Sahari, a sada ćemo dodatno istražiti i ono što pokreće ove trendove", naglasila je Natali Tomas koja je učestvovala u istraživanju.
Napominje kako su tokom sličnih studija primećene promene temperatura i u drugim delovima sveta, pa tako i u Severnoj Americi gde su zime postale sve toplije, ali su leta ostala otprilike ista i s istom temperaturom. "U Africi je potpuno drugačije, zime su otprilike iste, ali su leta sve toplija i toplija. Tako da zaključujemo kako je uticaj klimatskih promena na Afriku puno veći", naglasila je ona.
Prema predviđanjima UN-a, ako se ništa ne napravi za sprečavanje ovog trenda, do 2025. godine Sahara će progutati dve trećine poljoprivrednih površina Afrike i do umiranja od gladi će dovesti 235 miliona ljudi uz sve zamislive posledice poput ratova, pokolja, nasilja. Pre 10.000 godina zelena površina danas je postala područje i izvor vrućeg vazduha koji pokreće uragane u jurišu na Severnu i Srednju Ameriku, i to sve većih razarajućih sposobnosti kako klimatske promene napreduju.
Kurir.rs/Independent
Foto: Profimedia