Ceo svet iščekuje da se posle velikih verbalnih prepirki severnokorejski lider Kim Džong-un i američki predsednik Donald Tramp konačno i uživo sretnu.
Zašto je diktator omekšao prema nekadašnjim ljutim protivnicima, objašnjavaju njegovi bivši saradnici.
Iznenada, Kim Džong-un je odlučio da otvori svoju zemlju ka svetu. Zemlja u kojoj se od malih nogu uči da su Amerikanci neprijatelji i u kojoj postoji muzej njihovih zločina, polako počinje da sarađuje.
Prvo su severnokorejski i južnokorejski reprezentativci imali zajednički nastup na Zimskim olimpijskim igrama koji je protumačen kao najozbiljniji korak ka normalizaciji odnosa dve zemlje koje su godinama na ivici rata.
Ubrzo je stigla istorijska vest - Kim i Tramp sešće za pregovarački sto iako su se do juče razmetali nuklearnim oružjem i pretili jedan drugom "vatrom i besom". U međuvremenu, severnokorejski lider obišao je Peking, što je bila njegova prva zvanična inostrana poseta otakako je stupio na čelo države 2011. godine.
Kineski predsednik Si Đinping, kao retki azijski saveznik izolovanog Severa, nije hteo da ostane ispod radara najiščekivanijeg sastanka između Vašingotna i Pjongjanga, a njihov susret protumačen je kao važan korak ka pozitivnim promenama na Korejskom poluostrvu.
Glavni motivi Kimovih poteza očigledno jesu su novac i bezbednost, navodi američki list Tajms.
Sankcije UN-a od kako je Tramp preuzeo vlast smanjile su priliv uglja, radnu snagu i tekstil u već izolovanoj zemlji. Kim zna i da bi, iako bi uspela da nanese strašnu štetu svom neprijatelju, Severna Koreja bi ipak izgubila u bilo kakvom pravom sukobu.
SAD i saveznici, sa druge strane, imaju višestruke motive da sednu sa Kimom. Prvo, ceo svet bi odahnuo na dogovor o denuklearizaciji, budući da su severnokorejske vojne egzibicije uterale strah u kosti pre svega svom južnom susedu i Japanu, a onda i ostatku planete. No, Amerika usput ima još jedan interes - da saradnjom spreči i jačanje Kine.
Jedan od nekadašnjih severnokorejskih najviših zvaničnika, čovek blizak Kimu, ispričao je da je moguće da lider Severne Koreje zaista želi dobre odnose sa Vašingtonom kako bi unapredio život 25 miliona ljudi.
Poznajući ga, on veruje da bi Kim mogao i da pristane na denuklearizaciju, ali zauzvrat traži zajednički odbrambeni ugovor potpisan sa Rusijom, Kinom, Južnom Korejom i Japanom, a koji će ratifikovati UN i Tramp.
Odmrzavanje odnosa i sa Tokijom za Severnu Koreju bi bio inače pravi vetar u leđa. Pjongjang nikada nije dobio kompenzaciju od Japana za zločine počinjene od 1910. do 1945. godine, dok Južna Koreja jeste.
Pretpostavlja se i da bi Severna Koreja mogla da pojača pritisak na SAD prodajom nuklearnih tehnologija terorističkim kirminalnim grupama kako bi pojačala svoju pregovaračku moć, što je i ranije radila.
Stanovnici pograničnih teritorija Južne Koreje već su se ponadali i ponovnom spajanju sa severom, s obzirom na to da su im sa druge strane granice porodice.
To je jedna od opcija i koju predviđa bivši Kimov saradnik. Dogovor bi mogao da bude sličan onom Kine i Hongkonga, po principu jedna zemlja dva sistema.
Demilitarizovana zona između Severa i Juga mogla bi da bude glavni cilj. Izglađivanje odnosa s Vašingtonom i otklanjanje sankcija i mogućnosti vojnog napada na sever takođe je nezanemarljiva dobit. Ali, Južnokorejci bi bili sumnjičavi prema Pjongjangu i uzdržani i prema SAD-u zbog njihove ranjivosti, pa se plaše i da ne postanu ljudski štit.
"Osećam se dobro zbog pregovora. Smanjiće tenziju i sprečiće rat", kaže jedan od stanovika na granici Južne Koreje i dodaje: "Barem nakratko."
Kurir.rs/Tajms
Foto: AP
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Osmeh dečaka, ideje ludaka! 8 ključnih činjenica o Kim Džong-unu?