Beograd još vaga u kom će formatu Srbija biti zastupljena na Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan, koji se održava 17. maja u Sofiji, jer su se promenile okolnosti, pa su, osim Španije, i Rumunija i Kipar blizu odluke da ne prisustvuju glavnoj diskusiji na skupu.
Ove tri članice EU, koje ne priznaju Kosovo za državu, ne žele da budu za istim stolom sa predstavnikom Prištine, niti da se sa njim nađu na zajedničkoj fotografiji koja je uobičajena za ovakve konferencije. Kako saznaju "Novosti", istovremeno, EU očekuje da naša zemlja ima svog predstavnika na skupu u Sofiji.
Španija, Rumunija i Kipar mogli bi da pribegnu planu B, pa da njihovi zvaničici budu samo na radnoj večeri, planiranoj dan uoči samita, dok bi ih sutradan na konferenciji predstavljale neke druge članice. Takva praksa nije novost unutar Evropske unije, jer je moguće da jedna članica zastupa i stav neke druge. Ali, ovde je problem što unutar EU ne postoji zajednički stav o temi kao što je Kosovo, pa je pitanje ko bi istupao u ime Španije, Rumunije ili Kipra.
Iako do ambicioznog samita ima još mesec i po, u Briselu su već sada u nevoljama kako da sroče finalni tekst, baš zbog tretmana lažne države Kosovo.
"Već smo počeli pripremu finalnog dokumenta, što je dosta neuobičajeno. Razlog za to je što među članicama moramo da usaglasimo različite senzibilitete, s obzirom na suprotne stavove po pitanju statusa Kosova", kaže izvor iz vrha Evropskog saveta koji direktno učestvuje u pripremama za samit.
Prošle nedelje, na Radnoj grupi za proširenje, počelo je odmeravanje rečnika koji bi zadovoljio svih 28 članica, a sve ostale teme, kao što je priprema za otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima, u ovom trenutku stavljena su u drugi plan. Očekuje se da će biti primedaba, kao i kod nedavnog usvajanja Strategije o proširenju i da će se do poslednjeg momenta voditi računa o svakom detalju završne deklaracije.
Svaku reč kroz lupu će posmatrati najpre Španija, koja je od katalonskog slučaja zacementirala svoj ionako čvrst stav, ali i sve ostale članice koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, poručuje naš sagovornik.
Sve ovo Briselu zadaje veliku glavobolju, jer je namera bila da se u Sofiji pošalje snažna i ujedinjena poruka u odnosu na ceo region. Zajedničkom deklaracijom, podsetimo, trebalo bi da se politički potvrde garancije iz Strategije. Cilj je da se naglasi da svi sa Zapadnog Balkana imaju svoje mesto u Evropskoj uniji, ali tako da se zaobiđe pominjanje nepriznate državnosti Kosova, s tim što u EU ne primaju regione. U Strategiji proširenja je to jasno izbegnuto, pre svega na insistiranje Španije, a Priština tada nije bila zadovoljna sadržajem.
(Kurir.rs/Večernje novosti/D.R.Đ. - G.Č./Foto: Fonet TV)