Uprkos prezaposlenosti i nedostatku vremena, redovno idite kod ginekologa kako biste uradili papatest jer je to jedan od najvažnijih skrining testova. Otkrivamo vam zašto!
Kada je u pitanju učestalost obolevanja od raka grlića materice, Srbija je, nažalost, na vodećem mestu u Evropi.
U našoj zemlji se svake godine zabeleži oko 1.244 nova slučaja. Istovremeno, godišnje od te bolesti umre oko 480 žena. To je najčešće dijagnostikovan rak kod žena između 20. i 29. godine i drugi najčešći između 30. i 49. godine. Upravo je papatest od presudne važnosti za rano otkrivanje te bolesti. Ali, prema statistici, u Srbiji ginekološku ambulantu radi redovne kontrole posećuje tek trećina ženske populacije.
Papatest jednom godišnje
Svaka polno aktivna žena treba da uradi ovaj test jednom godišnje, ako je prethodni nalaz bio uredan. Ovim testom se uočavaju promene abnormalnih ćelija koje mogu da dovedu do karcinoma. Tačnost papatesta je oko 75 odsto, a u kombinaciji s drugim metodama (kolposkopijom i histologijom) tačnost raste do 95 odsto. Iako često možemo čuti da rezultat pregleda može biti nedovoljno reprezentativan zbog nepravilnog rasporeda malignih ćelija u žarištu grlića materice, zbog grešaka u obradi i bojenju preparata, kao i u subjektivnosti onoga ko preparate gleda, to nikako ne sme biti opravdanje da se papatest ne uradi jednom godišnje.
On nije dijagnostički, već preventivni test
Neophodno je naglasiti da on ne može da isključi postojanje karcinoma grlića kod pacijentkinja koje imaju simptome karcinoma grlića. Inače, papatest se radi kod žena koje nemaju simptome cervikalnog karcinoma (odnosno kod zdrave populacije). Ukoliko žena ima simptome ili nalaze koji bi ukazivali na moguće prisustvo raka grlića materice, mora da se uradi dijagnostički test - radi isključenja ili potvrde potencijalne dijagnostičke nedoumice. Dijagnostički test najčešće podrazumeva proceduru izvođenja biopsije.
Svake godine na kontrolu
U najvećem broju slučajeva, loš nalaz ovog testa ukazuje na dijagnozu minimalnih promena grlića. Neke od njih mogu da ukažu na premaligne promene: CIN 1 (blage promene), CIN 2 (umerene promene) i CIN 3 (teške promene). Sve promene moraju da budu praćene, dijagnostikovane i tretirane. S obzirom na to da se povremeno može naći prava kancerska promena, u tome i jeste značaj ovog testa.
HPV test budućnosti
Danas se zna da razvoja raka grlića materice nema bez infekcije HPV takozvanog visokog rizika. HPV test svakako predstavlja budućnost skrininga za rak grlića materice. Međutim, kako je u ovom trenutku HPV tipizacija postupak koji je znatno skuplji (i nekoliko puta) od klasičnog papatesta, redovni skrining koji se kod nas sprovodi, a koji uključuje uzimanje papatesta jednom godišnje - sasvim je dovoljan. Pritom je neophodno naglasiti da bi takav pregled trebalo da uradi svaka žena nakon što stupi u polne odnose, odnosno tokom reproduktivne dobi. Kad bismo uspeli u takvom naumu, rak cerviksa gotovo bismo iskorenili, odnosno imali bismo mogućnost dijagnostikovanja u najranijoj fazi, kada je u potpunosti izlečiv.
(Kurir.rs/Foto: Shutterstock)