U našim krajevima leto će trajati sve do Mitrovdana, 8. novembra kada će se uloge promeniti. Odakle nam onda Nova godina 31. decembra na 1. januar, odnosno 13. na 14. januar?
BEOGRAD - Danas u podne počela je nova 7527. godina po najstarijem kalendaru na svetu, starom srpskom kalendaru. Svakog četvrtog aprila, kada je reč o severnoj hemisferi, ukrštaju se severna i južna energija koja dolazi sa Sunca i tada počinje leto i obrnuto, za južnu hemisferu zima.
U našim krajevima leto će trajati sve do Mitrovdana, 8. novembra kada će se uloge promeniti. Da li ste se nekad zapitali, iako svi to znamo, ili bi trebalo da znamo, odakle nam Nova godina 31. decembra na 1. januar, odnosno 13. na 14. januar?
Ova koja služi kao zvanična za sve narode na svetu je po Gregorijanskom kalendaru koji je 1582. godine proglasio Papa Grgur XIII ali ga je predložio kalabrijski doktor i astronom Alojzije Lili kao modifikaciju dotadašnjeg Julijanskog kalendara koji je, opet, 46. godine p.n.e. ustanovio Julije Cezar menjajući dotadašnji rimski kalendar. Dakle, i jedan i drugi nam dolaze iz Rima.
To znači da u oba slučaja proslavljamo dolazak nove godine po katoličkim kalendarima. Kako to da Srbi "svoju" Novu godinu proslavljaju 13. na 14. januar?
Odgovor je, pre svega, u obeležavanju pravoslavnih praznika i krsnih slava po
"starom" kalendaru (julijanskom), koji su, opet, u jednom trenutku svoje istorije prihvatili, a potom se nisu priklonili i drugoj zapadnoj promeni kalendara. Ali nije uvek tako bilo i nisu svi to činili. Svi srpski patrijarsi, od Janićija do danas datovali su svoja dokumenta po starom srpskom kalendaru.
Kao poseban dokaz je krst Patrijarha Pavla koji se čuva u manastiru Vujan kod Gornjeg Milanovca a koji je on napravio boraveći u tom manastiru, tada kao iskušenik Gojko Stojčević, kasnije sa svetovnim imenom Pavle.
Srpski narodni ili stari kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do "Berlinskog kongresa" 1878. godine, odnosno do Prvog srpskog ustanka.
Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi spomenici datirani su po njemu. Najstariji, sačuvan, je iz šestog veka. A svi oni koji su posetili spomenik caru Lazaru i izginulim ratnicima (mramorni stub), na Kosovu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.
Da počnemo polako da zaboravljamo svoju istoriju najviše su doprineli Austrougari i Nemci. Prvi su za vreme Prvog srpskog ustanka ucenili Karađorđa da, ukoliko želi da i dalje prima pomoć u oružju u borbi protiv Turaka, treba da umesto starog srpskog počne da koristi katolički kalendar jer ovaj naš ih je zbunjivao, a i jedni i drugi su na Berlinskom kongresu, 1878. godine, to i ozvaničili sa našim predstavnikom, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem.
Ulog je bio veliki, Srbija je postala nova evropska nezavisna država, pa nije bilo zgodno ljutiti zapadne "prijatelje". Naravno, knez Milan Obrenović, kao prijatelj Austrougarske verovatno u tom trenutku nije ni razmišljao o kalendaru.Tako su Karađorđevići započeli, a Obrenovići završili aminovanje neke vrste kulturnog i istorijskog genocida nad Srbima. Svakako da su ulozi bili veliki i da su obe dinastije bile primorane na to, ali zašto se danas stidimo svoje, nema sumnje, velike prošlosti?
Ovo su sve same činjenice, kao što je i činjenica da sve vezano za stari srpski kalendar, tumačenje prirodnih zakonitosti, ćirilica, potiče od vinčanske civilizacije. A ona je bila, na Dunavu, na tlu Srbije. Tim činjenicama već dugi niz godina se bavi ili bavio veliki broj svetskih i domaćih naučnika i stručnjaka: Jovan Deretić, Radivoje Pešić, Olga Luković Pjanović, Miloš Milojević, Sima Lukin Lazić, Milan T. Stevančević, Ljiljana Krtinić, pa ruski naučnik sa Harvarda Aleksej Kljosov, Amerikanac Milton Šan Vin...
Dok je u naučnom tumačenju klimatskih promena i uticaju magnetnog polja galaksije najdalje otišao Milutin Milanković, izradivši pritom najprecizniji kalendar na svetu.
Nauka ćuti, ali običan čovek posebno na selu zna i vekovima i milenijumima
osluškuje prirodu. Te veštine snalaženja prenošene su s kolena na koleno hiljadama godina i svakako su utemeljene na pronalascima tih prvih (naših) civilizacija. Seljak možda ne zna da objasni ali kod setve zna da primeni blagodeti Sunca u đubrenju njiva, kada i gde nešto treba sejati ili njivu poorati. Za njega postoje dva godišnja doba: leto i zima. I tako je odvajkada. Proleće i jesen su u tom ciklusu Sunca izmišljena godišnja doba.
Ovako dugu tradiciju, ali kraću od Srba, imaju Jevreji kojima Nova godina pada prvog dana sedmog meseca tišrija i to je obično između početka septembra i kraja oktobra, po gregorijanskom, odnosno grozdobera i šumopada po srpskom kalendaru. Njima je sada u toku 5779. godina. S druge strane, 16. februara, odnosno sečka po srpskom kalendaru, Kinezi su ušli u 4716. godinu.
Oni je slave prema lunarnom kalendaru i uvek dolazi drugog meseca posle zimskog solsticija, odnosno kratkodnevnice. Kod njih je to praznik dolaska proleća.
S obzirom da je danas za sve Srbe, ili one koji su poreklom Srbi, ali i za čitavu civilizaciju čiji su počeci ovde, na Dunavu, praznik, ostaje samo da još jednom svima čestitamo Novu 7527. godinu i poželimo zdravlje, sreću, ljubav, a ostalo će doći.
(Kurir.rs/Telegraf/Rade Milosavljević/Foto: Shutterstock)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) SRBIJA ĆE ZATRAŽITI ROK TRAJANJA BRISELSKOG SPORAZUMA!