Torinski pokrov je kako se veruje deo platna u koje je bio umotan Isus Hrist prilikom polaganja u grob.
Ovo laneno platno je dimenzija 4,4 x 1,1 metar, i na njemu je izbledeli smeđi lik visokog muškarca sa bradom i brkovima i kosom podeljenom po sredini. Na ručnom zglobu se vidi trag okrugle rane nastale probadanjem, a proboden mu je i grudni koš. Pokrov se vekovima čuva u Katedrali Sv. Jovana Krstitelja u Torinu, a hrišćani veruju da je lik na njemu sam Isus Hristom.
Pokrov se prvi put pojavio se u javnosti u drugoj polovini 14. veka, mada postoji mogućnost da je u pitanju tkanina koja je opisivana i ranije, i nazivana drugačijim imenima, odnosno da je u pitanju “Slika iz Odese”.
Torinski pokrov je tkan unakrsno metodom riblje kosti, a poseban je upravo po bledom, smeđem liku koji se na njemu nalazi. Čovek je mišićav i visok; neke procene kažu da je bio visok i 188 centimetara. Crvenkaste fleke pokazuju mnogobrojne povrede na njegovom telu, a forenzičari su ustanovili još neke zanimljivosti.
Recimo, jedan ručni zglob poseduje trag okrugle rane nastale probadanjem; drugi se ne vidi jer je prekriven prvim. Na njemu je takođe trag probadanja oštrim predmetom u predelu grudnog koša (što se po hrišćanskom predanju dogodilo Isusu kada ga je kopljem probio legionar po imenu Longin, koji je nakon toga postao hrišćanin). Tu su takođe i tragovi povreda oko čela, po trbuhu i nogama, oteklo lice...
Detalje je golim okom praktično nemoguće videti i lik je na negativu fotografije prvi put primetio materskog fotografa Sekondo Pije maja 1898. godine. Ovaj italijanski fotograf shvatio je šta se zapravo nalazi na pokrovu kada mu je dozvoljeno da uradi fotografiju i kada je pogledao negativ slike.
On je tako postao prva osoba koja je videla potpuni lik Isusa Hrista, ili lik nekoga za koga ljudi veruju da je Isus Hrist.
Posebno je značajno to što ovo implicira da je u pitanju nekakav negativ, ali kakav tačno ostaje misterija. Misterija je i kako je nastao i to niko ne zna pouzdano da kaže. Hipoteza je bezbroj, a paranormalni način je najprostije objašnjenje.
Sveta stolica je 1988. godine dozvolila je Oksfordskom univerzitetu, Univerzitetu u Arizoni i švajcarskom Federalnom institutu tehnologije da obave tri odvojena ispitivanja korišćenjem metode datiranja pomoću radioaktivnog ugljenika (radiokarbonsko datiranje).
Oni su zaključili da sa 95 odsto sigurnosti mogu da kažu da je pokrov nastao između 1260-1390. godine. Međutim, pokrov je oštećen u požaru 1532. godine, zbog čega je radiokarbonsko datiranje vrlo sporno, budući da iskrivljuje vreme.
Međutim naučnici sa Univerziteta u Padovi ponovo su stavili tkaninu „pod mikroskop”, koristeći spektroskopiju (posmatranje interakcije fizičkog predmeta sa elektromagnetnom radijacijom) i zaključili da je, zapravo, mnogo starija.
Autor knjige Misterija pokrova Đulio Fanti, profesor mehaničkog i termo inženjerstva u Padovi tvrdi da pokrov potiče iz perioda između 280. pre n.e. i 220. n.e. (što znači da je postojao i u vreme Hrista) te da proučavanje iz 1988. „nije bilo statistički pouzdano”.
Takođe, mnogi smatraju da je uzet deo pokrova koji je dodat u srednjem veku prilikom njegove popravke. Sa druge strane, tekstilni stručnjak Mehtilda Fluri-Lemberg kaže da se način izrade ovog pokrova podudara sa onim koji je pronađen u blizini tvrđave Masada u blizini Mrtvog mora, a koji je datiran u 1. vek.
Rimokatolička crkva nije formalno prihvatila Torinski pokrov kao autentičan, ali i ga nije ni odbacila. Međutim papa Pije XII ga je 1958. godine priznao kao objekat kojim se obožava “Sveto lice Isusovo”, a u skorije vreme su ga pape Benedikt XVI i Franja opisali kao “ikonu”, dok ga je prvi poljski papa, Jovan Pavle II, nazvao “ogledalom jevanđelja”.
Kurir.rs/Documentazione.info
Foto printscreen Facebook
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kopti dolaze do Hristovog groba