Julijana i Slađana su sada s anđelima
POŽEGA - Dolina suza!
Dolina suza juče je bila Čestobrodica! Hiljade ljudi došlo je iz Požege, Arilja, Kosjerića, Lučana i Užica da na večni put isprate sestre Slađanu (24) i Julijanu Mihajilović (20), koje su u nedelju ujutro poginule u udesu kod Požege.
Satima je juče pred roditeljskim domom stradalih devojaka stajala kolona uplakanih ljudi, rođaka, komšija, prijatelja, Slađinih i Julinih školskih drugarica... Nesrećni roditelji Vidan i Milisavka saučešće su primali stojećki, u grču, uplakani, a muk dvorišta samo je povremeno prekidao tup udarac... Deda Svetislav je stisnutom pesnicom udarao sebe u grudi... Da se uništi, da ga nema, da ne gleda zlo očima... A onda je, povremeno, starački, u grču, kroz stisnute zube samo zajaukao:
- Joj, đeco moja, joj, cvetovi moji, joj, kućo moja... Joj, Julo, anđele moj, joj, Julo, deco moja, sad ste s anđelima...
A kad je Slađina i Julina drugarica progovorila nad drvenim sanducima, kroz suze, detinjim glasom, kad je upitala, onako, sve u dvorištu, „gde nam snovi nestadoše“, „oni naši detinji, devojački, o momcima, o budućnosti, o srećnim danima“, nije bilo srca u dvorištu kuće Mihajilovića da nije zakukalo, kamena da nije zaplakao...
Oko15 sati, uz jauke majke, dva sanduka s telima sestara izneta su iz dvorišta kuće Mihajilovića... Sestre su krenule na poslednji put...
- Joj, đeco moja - parao je nebo jauk Slađinog i Julinog dede.
Dva cveta
Kroz teške suze govorio je i protojerej Milić Simić, starešina Crkve Svetog Marka u Užicu:
- Sabrali smo se u ovoj dolini plača, pored dva cveta, Slađe i Jule, oko dva jagnjeta koja Bog uze u svoje naručje, u carstvo nebesko...