Na današnji dan mali Marko Vučinić ostao je bez oca, majke, brata, sestre i strine kada je njihov automobil uleteo u ledenu reku. Svakog dana po povratku iz škole dečak odlazi da obiđe roditeljsku kuću
O mami i tati, o bati i seki koje je pre četiri godine u trenu odneo Ibar Marko ne priča ni sa kim... Ne pominje ih, i nisam za ove četiri godine nijednom video da je zaplakao... Ni video ni čuo! Kako mu je u duši i srcu, on jedini zna.
U kanjonu Ibra, nadomak Kosovske Mitrovice, 11. aprila 2014. talasi reke u trenu su progutali celu njegovu porodicu. Mali Marko Vučinić danas će na groblju u selu Vuča kraj Sočanice, blizu Leposavića, zapaliti sveće svojima, ocu Gojku (46), mami Dragici (40), seki Maji (13), bratu Andriju (6) i strini Snežani... Stegnuće hrabro srce dečačić kome je tek 15 godina i koji već pune četiri živi bez najmilijih koje je načas izgubio.
Milan Nikolić iz Sočanice, Markov brat od tetke i njegov zakoniti staratelj, otvorio je sa suprugom Sanjom malom Marku vrata svog doma. Milan i Sanja pružili su mu svu ljubav da mu samo malo olakšaju tešku tugu i život bez mame, tate, bata i seke...
Čuvaju ga kao svoje dete
- Vidim ga ponekad, zastane, zamisli se i zaćuti, i znam na koga tada misli... Srce da se pocepa od tuge - priča Milan Nikolić za Kurir.
Četiri godine od trenutka kada je „polom“ u ledeni Ibar sletelo petoro Vučinića i niko se nije spasao, Marko je đak prve godine Srednje medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici. Svakodnevno putuje od Sočanice do Mitrovice autobusom. Dobar je đak, vredan, požrtvovan, umesto mame svako jutro u školu ga isprati ili Sanja, ili baka Gorica, ili deda Radojko...
- Ima Marko svoje drugare ovde u Sočanici, a i mi smo tu da ga prigrlimo, da ga zagrlimo, da ga razgovorimo, ne odvajamo ga ni u čemu, ni za sekundu od našeg Nikole, kome je četvrta godina, ni od naše Neve, kojoj je tek mesec i po dana - kaže Milan.
Sve zna da radi
Kad dođe iz škole, za Marka se zna - pravac roditeljska kuća. Tako je i vikendom i praznikom i svakog slobodnog trenutka.
- Vuče ga kuća, gledam ga samo koliko se trudi da je održi, da je sačuva, plevi okolo, kopa, čisti, ne staje... Povede sa sobom često i kerića Bucka da mu pravi društvo. Sve već zna da radi, poorali smo jesenas za vrtove, i čim vreme dozvoli, Marko i ja zasukaćemo rukave da sejemo, pa posle da okopavamo - rekao nam je Markov staratelj.
Kurir / Zoran Šaponjić
Foto: RTS, Zoran Šaponjić, Printscreen