VAŠINGTON - Većina Amerikanaca i Evropljana misli da su brutalni konflikti na Balkanu prošlost, ali je to, na žalost, daleko od istine, napisao je u autorskom tekstu za "Vašington post" bivši komandant NATO Vesli Klark.
Klark je bio komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi od 1997. do 2000. godine, i komandovao je agresijom na tadašnju SR Jugoslaviju, nazvanom "Milosrdni anđeo", 1999. godine.
On navodi da su tri zapadno balkanske države - Hrvatska, Slovenija i Albanija - postale članice NATO-a, da su Hrvatska i Slovenija članice EU, a da je Kosovo, kako navodi, sada nezavisno, ali to, kaže, ne otklanja opasnost od sukoba, naporotiv.
"Stalni politički konflikti etno-religioznog karaktera konstantno preti da metastaziraju u međunacionalnu i regionalnu krizu, što bi taj region ucinilo primarnom metom za mešanje stranih sila", naveo je Klark.
Prema njegovim rečima, "zapaljiva kombinacija lošeg upravljanja, erkonomske stagnacije i slabe demokratske institucije", ostavile su malu, ali značajnu manjinu podložnu regrutovanju od strane agfresivnih džihadista, što region zapadnog Balkana čini zrelim za eksploataciju terorističkih organizacija i mešanja sa spoljnim faktorima, među kojima su Rusija, Kina i Turska.
"Da stvar bude gora, region pati od zapostavljanja demokratije koja je bila instrument za privođenje kraju ratova u bivšoj Jugoslaviji. Verujući da demokratska budućnost Balkana leži u članstvu u EU, SAD su odgovornost za Balkan predale Briselu. Međutim, inertnost EU ostavila je Bosnu, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Makedoniju u dugom čekanju u redu. A dok SAD i EU spavaju drugi rade", napisao je Klark.
On je ocenio i da Kremlj stalno povećava svoj uticaj i radi na porastu anti- EU i anti- NATO stavova.
Kako je rekao, podržavaju ekstremisticke grupe, "potpiruju vatru i huškaju pravoslavce protiv muslimana", svesno izazivajući rast tenzija koje su već uzrokovale ratove na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina prošlog veka.
U međuvremenu, Turska i zalivske zemlje snažno investiraju u zapadni Balkan .Turska je treći najveći investitor u BiH, a lider najveće muslimanske stranke u Bosni putuje u Istanbul regularno kako bi se fotografisao sa sve više autoritarnim turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Klark podseća da su Saudijska Arabija i zalivske zemlje usmerile svoje doprinose na podršku religijskim organizacijama, izgradnju novih džamija i pružanje verskih instrukcija lokalnim imamima.
"Strogo vehabijsko tumačenje islama koji je često temelj takvog treninga, nema nikakvog odnosa sa umerenom tradicijom koja se vekovima praktikuje na Balkanu i vezana je za rastući fundamentalizam u regionu", smatra Klark i dodaje da se oko 1.000 stranih boiraca, pre svega sa KiM i BiH, bore na strani takozvane Islamske države u Siriji i Iraku.
Klark je kazao da, iako broj stranih boraca sa Balkana opada, okruženje u kome se ti pojedinci postaju radikalni i ranjivosti da se zaposle nezadovoljni segmenti stanovništva zabrinjavaju, dok je problem vraćanja stranih boraca još veći izazov.
On podseća da je tu i Kina koja sebi "ozbiljno krči put na Balkanu, a kroz inicijativu "jedan pojas, jedan put", Peking nastoji da pruži masivne kapitalne investicije potrebne da se preduzmu infrastrukturni projekti na Balkanu.
Zbog svega toga, jasno je da SAD i EU moraju da ostanu posvećene Zapadnom Balkanu, sa posebnim naglaskom na jačanje demokratskih institucija kako bi vlade mogle da odgovore na potrebe svojih građana, smatra Klark.
"Slobodna trgovinska zona zapadnog Balkana, nedavno predložena od strane regionalnih lidera mogla bi da bude korak u pravom smeru. Međutim, takva inicijativa ne bi trebalo da se posmatra kao zamena za eventualne garancije za ulazak u NATO i EU. Ozbiljan plan puta za pristup EU trebalo bi da podstakne države u regionu da sprovedu neophodne ekonomske i političke reforme, povećaju saradnju i reše rastuće međuetničke tenzije", rekao je Klark.
Ipak, ocenjuje on, takvi napori trebalo bi da obezbede podršku građana kako bi bili sprovedeni - to je izazov za region koji je i danas oštro podeljen u stavovima prema institucijama poput NATO-a.
"Članstvo u NATO bi bilo lakše prodati etničkim Srbima u regionu, koji su naklonjeni pro-ruskim i anti-NATO stavovima, ukoliko bi članstvo bilo povezano sa postizanjem regionalne stabilnosti", rekao je Klark.
"Imamo mnogo instrumenata na raspolaganju da odvratimo Balkan od puzajuceg kretanja prema nestabilnosti. Osigurajmo da se ogromna investicija koju smo napravili u turbulentnom regionu, ne uruši i obnovimo naše opredeljenje za uspeh Zapadnog Balkana. Moramo pomoći drhtavim demokratijama ovog regiona da dostignu svoj puni potencijal", zaključio je Klark u autorskom tekstu.
(Kurir.rs/Tanjug)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Rusi i Amerikanci pokazuju mišiće. Da li je rat neizbežan?