Maks je najsrećniji kada su deca iz osnovne škole „Dragutin i Draginja Todorović“ na odmoru. Sa njima podeli užinu, izigra se, isprati ih do školskih vrata, a onda se vrati u hlad lipa, gde izmoren od igre i pešačenja padne u dubok, bezbrižan san...
Kada, u jutro, ulicama Višnjićeve, Kočićeve, Kosovske i Stojana Protića nema Maksa, crnog labradora, meštani ovog dela centra grada, sa leve strane Lepenice se ozbiljno zabrinu. Samo jednog dana u poslednjih pet-šest godina on nije prošao ovim ulicama, obišao komšiluk i pozdravio se sa omiljenim sugrađanima.
Tog dana, pre tri godine, verovatno je ušao u istoriju Kragujevca, kada ga je udario-voz! I to ne onaj običan, već „danski kraljevski“, kako Šumadinci od milošte zovu voz koji jednom dnevno saobraća do Kraljeva.
Ne zna se kao je do toga došlo. Vlasnik pretpostavlja da je u ljubavnom zanosu krenuo gore, preko pruge, i posle „saobraćajne nesreće“ nekoliko dana nije se znalo da li će da preživi. Onda je pobedila ona narodna “žilav kao kuče”, a od posledica sudara ostalo je da šepa na jednu nogu. Čudom je preživeo. Od tada je smanjio „parohiju“.
Ne viđaju ga više tamo u Pešačkoj zoni, u epicentru grada, tu je u svom komšiluku, nepomiren da mora da bude u boksu, ili na lancu. Da ne šeta, ubeđeni su svi, jednostavno bi uginuo.
- Svakog jutra dođe i po njemu sat možeš da naviješ. Ostavimo mu hranu tamo kod kapije, posudu sa vodom i uvek, ali uvek prvo dođe kod nas ovamo do kafane, pomazi se, laje kao da se zahvaljuje. Onda ode i ruča. Kao čovek je -priča nam Dragan Pešić, vlasnik ovdašnje kafane, koji se ponajviše zbližio sa Maksom.
I ostale komšije pozdravljaju čudnog labradora. Vlasnica frizerskog salona, iz pekare preko puta, vlasnici peronice i drugih obližnjih radnji.
- Nikada nije ušao ni u jednu radnju. Kao da zna. Stane nekoliko metara dalje i stavi do znanja da je tu, nekad laje i ode. Kao da se pozdravlja - kaže nam Slađa Zarić, vlasnica ovdašnjeg frizerskog salona.
Maks je najsrećniji kada su deca iz osnovne škole „Dragutin i Draginja Todorović“ na odmoru. Sa njima podeli užinu, izigra se, isprati ih do školskih vrata. Onda se vrati ovamo u hlad lipa, gde izmoren od igre i pešačenja padne u dubok, bezbrižan san... Sve dok ga ne trgne piskava i prodirujuća sirena voza.
(Kurir.rs/D.Ilić/Foto: D.Ilić)