U životnom dobu ispod 45 godine preporučuju se pregledi jednom u četiri godine, a kasnije jednom u dve godine. Ako osobe spadaju u kategoriju sa povećanim rizikom, savetuju se pregledi u dvostruko kraćim intervalima
Glaukom je hronična, progresivna optička neuropatija koja dovodi do slepila ukoliko se na vreme ne dijagnostikuje ili nepravilno leči. Kod glaukoma dolazi do oštećenja vlakana vidnog živca i odgovarajućih ispada u vidnom polju. Promene, koje se javljaju na glavi ili papili očnog živca, nastaju usled više faktora, među kojima je najvažniji povišen očni pritisak. Normalan očni pritisak se kreće između 10 i 21 mmHg i uslovljen je odnosom između stvaranja i oticanja očne vodice. Povišen pritisak nastaje kad ima previše tečnosti u oku, uglavnom zato što su izvodni kanalići zapušeni. Pošto se tečnost koja ne može da istekne iz oka nagomilava, očni pritisak raste i oštećuje očni živac. Treba naglasiti da je vidni ili očni živac bitan za normalno funkcionisanje vida jer se preko njega prenose signali do centra u mozgu u kojem se formira slika predmeta koje posmatramo. Posledica oštećenja nervnih vlakana je postepeni ili progresivni gubitak vida. Bolest je uglavnom obostrana. Nelečeni glaukom u uznapredovaloj fazi dovodi do potpunog gubitka vida.
DIJAGNOSTIKA Prilikom dijagnostikovanja glaukoma radi se provera vida, kompletan oftalmološki pregled, merenje očnog pritiska, određivanje debljine rožnjače, kompjuterizovano vidno polje, gonioskopija i neka od tehnika za pregled glave očnog živca.
Da bi nalaz vidnog polja mogao kvalitetno da se protumači, prilikom izvođenja samog testa potrebna je saradnja pacijenta. Prilikom prvog pregleda treba detaljno objasniti pacijentu šta se od njega traži i koja je važnost testa. Ipak, većina prvih pregleda daje lošije rezultate (perimetrijsko iskustvo). Takođe, bila bi dobro da postoji kratka demonstracija testa, a obavezno je i prisustvo zdravstvenog radnika pored aparata dok se izvodi vidno polje. Što se tiče preporuke Evropskog udruženja glaukomatologa, savetuje se minimum 3 vidna polja godišnje u prve 2 godine posle postavljanja dijagnoze.
Glaukom je globalno drugi vodeći uzrok slepila, posle katarakte, kod koje je slepilo reverzibilno, dok je kod glaukoma ireverzibilno jer može da uzrokuje trajni gubitak vida ukoliko se ne leči.
STALNA KONTROLA Glaukom se ne može izlečiti, ali se može uz pomoć odgovarajućih lekova držati pod kontrolom. Kad se jednom otkrije, zahteva neprekidno dugogodišnje lečenje koje se sastoji u snižavanju očnog pritiska. Glavni oslonac predstavljaju kapi. Postoji veliki broj kapi za glaukom koji se svrstavaju u nekoliko grupa. Lekar terapiju prilagođava shodno opštem zdravstvenom stanju pacijenta i stadijumu glaukoma. Najvažniji cilj je sprečiti napredovanje bolesti, a najsigurniji način jeste kontrola očnog pritiska. Terapija nije stalna, treba da se menja ukoliko se ne postiže zadati očni pritisak, a pacijent se pridržavao svih uputstava koje je lekar dao. Smatra se da bi pravovremenim otkrivanjem i lečenjem moglo da bude sprečeno slepilo kod 80-90% pacijenata. U životnom dobu ispod 45. godine preporučuju se pregledi jednom u četiri godini, kasnije - jednom u dve godine.
- Što se tiče upozoravajućih znakova, postoji više vrsta glaukoma. Najćešči oblik je glaukom otvorenog ugla koji se javlja u srednjem i starijem životnom dobu, obično posle 45. godine života i on nije praćen ranim znacima i simptomima upozorenja: na početku nema tegoba već razvojem glaukoma periferni vid postaje lošiji, vidno polje se sužava kako se bolest pogoršava i pacijent može kasno da primeti da ima odmaklo oštećenje vida. Zato se zove tihi kradljivac vida.
Neka od tipičnih i vrlo čestih pitanja pacijenta su da li će izgubiti vid i koliko brzo. Treba da se pojasni pacijentu da je slepilo moguće, ali se smanjuje rizik ako se redovno koristi terapija. Takođe, pacijente brine da li je glaukom nastao njihovom krivicom, da li treba da promene način zivota, ishranu... Najbolji savet je da je potrebno da redovno stavlja svoju terapiju i da obavezno ide na zakazane preglede.
Za LENU piše Ass. dr Vesna Marić, Oftalmolog