Bolovi u leđima su veoma čest problem, ali malo ko zna šta kičmi stvarno prija, a šta joj škodi. Čak 60 odsto odraslih ima bol u vratu, a oko 80 odsto bol u leđima, i to je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru ili „kostolomcu“
Odgovore na pitanja da li se kičma leči ili namešta i kad je pravo vreme da se zatraži pomoć potražili smo od Branka Vorkapića, mastera fizioterapije.
- Svi znamo da se kičma sastoji od 33 ili 34 pršljena i isto toliko međupršljenskih zglobova, odnosno međuprstenskih prostora gde imamo po tri zgloba. Po svojoj funkciji kičma predstavlja jednu kuglu koja se pomera u svim pravcima. Ne možemo izbrojati položaje koje kičma izvodi. Kičma je jedan prilično zanimljiv fizički sistem, te na osnovu toga ljudi mogu izvesti zaključak da se može namestiti. Međutim, zaboravljamo da je kičma omotač za kičmenu moždinu, iz koje izlazi periferni nervni sistem, to jest kontrola celokupnog tela - objašnjava naš sagovornik za Lenu.
Ljudi nisu predodređeni za sedenje. Po nekim autorima nismo predodređeni ni za uspravni hod, odatle kreće ceo problem.
- Svaki zglob je jedan savršen sistem koji je kontrolisan receptorima za bol, receptorima za položaj i receptorima za pritisak. Receptori za pritisak su zanimljivi jer se prilikom čuvenih manipulacija kičmom u tom zglobnom prostoru napravi vakuum i kad se čuje „kvrc“, to je u stvari puštanje gasa koji se stvori u kičmenom zglobu kao posledica vakuuma. To otpuštanje gasova deluje zbunjujuće na receptore, nakon čega nema bola i osećaja pritiska. Međutim, to ne traje dugo. U medicini ne postoji kratkotrajna aktivnost koju neko sprovede, a koja može dovesti do trajne strukturalne pozitivne promene. Da s našom kičmom nešto nije u redu, signal će prvo poslati mišići. Zato je veoma važno poslušati to upozorenje i, na primer, posle 45 minuta sedenja obavezno treba ustati, prošetati, uraditi nekoliko vežbica pa se tek onda vratiti za sto. I za kraj, kičma se prvo čuva odgovornom zdravstvenom higijenom, a ako dođe do povrede, ona se leči. Ne namešta se! - objašnjava Lenin sagovornik.
Jednostavne vežbe koje pomažu
1. Za očuvanje zdravlja kolena i kuka
1a Zauzmite početni položaj i savijte jednu nogu u kuku i kolenu, stavljajući stopalo na podlogu da budete stabilni.
1b Ispruženu nogu „otvorite“ pod uglom od 45 stepeni ka spolja i podignite uvis do ugla od 35 stepeni. Zadržite pet sekundi i spustite je. Ono što je važno je otvaranje noge ka spolja. Ovo ponovite drugom nogom.
2. Jačanje butnih mišića za stabilnost kolena
2a Lezite na leđa s jastukom ispod glave. Zategnite butne mišiće, povucite prste ka sebi i odignite obe pete od podloge.
2b U ovom položaju zadržite noge pet sekundi i vratite se u početni položaj. Napravite pauzu od pet sekundi a zatim vežbu ponovite.
3. Vežba za jačanje kukova
3a Zauzmite udoban položaj na boku. Gornju nogu ispružite a donju blago savijte. Gornju nogu zategnite, blago zarotirajte ka unutra i podignite do nivoa prijatnosti.
3b Zadržite nogu pet sekundi, a zatim je spustite i pet sekundi odmorite. Ovo ponovite drugom nogom.
Napomena
Optimalno bi bilo da svaku vežbu ponovite po 10 puta. Sve terapeutske vežbe trebalo bi da izvodite do nivoa prijatnosti, nikako do nivoa bola.
Foto: Shutterstock, Privatna arhiva