Ljudi koji mnogo vežbaju imaju manje izglede za srčani ili moždani udar od neaktivnih osoba, čak i kad imaju genetsku predispoziciju za srčane bolesti, pokazalo je britansko istraživanje.
Osobe s jačim stiskom ruke, više telesnih aktivnosti i boljom kardiovaskularnom formom imaju manji rizik od srčanih bolesti čak i u slučajevima kad su u porodici zabeleženi slučajevi srčanih i moždanih udara, rezultat je istraživanja.
Tako, na primer, među osobama s umerenim genetskim rizikom za kardiovaskularne bolesti, obuhvaćenima istraživanjem, pojedinci s najsnažnijim stiskom ruke imali su 36 odsto manje izglede da razviju koronarnu srčanu bolest i imali su 46 odsto niže izglede razvoja atrijske fibrilacije u odnosu na ljude s najslabijim stiskom ruke, navodi se u istraživanju.
A među osobama s visokim genetskim rizikom za kardiovaskularne bolesti oni koji su bili u najboljoj kardiovaskularnoj formi imali su 49 odsto niži rizik koronarne bolesti srca u poređenju s onima koji su bili najmanje 'fit'. Oni su takođe imali 60 odsto manji rizik od atrijske fibrilacije, čestog poremećaja srčanog ritma koji izlaže ljude riziku moždanog udara. Nijedan učesnik na početku istraživanja nije imao srčanu bolest i imali su od 40 do 69 godina, a polovina je ostala u istraživanju i duže od šest godina.
Tokom istraživanja zabeleženo je 20.914 slučajeva srčanih bolesti, moždanih udara, atrijske fibrilacije i srčanog zastoja. Naučnici su uz pomoć upitnika o telesnoj aktivnosti procenjivali koliko ispitanici vežbaju, a uz pomoć pokretnih traka procenjivali su stvarnu kardiovaskularnu formu svakog ispitanika, dok su spravama merili jačinu stiska ruke. Prikupili su i podatke o bolestima u porodici. Pokazalo se da je vežbanje povezano s manjim rizikom od pojave srčanih bolesti i nakon što su naučnici uzeli u obzir druge faktore koji imaju uticaja poput uzrasta, pola, etničke pripadnosti, društveno-ekonomskog statusa, dijabetesa, pušenja, krvnog pritiska i korišćenja lekova za smanjivanje holesterola.
“Održavanje telesne forme vodi do manje masnog tkiva, manje gojaznosti i više mišića", kaže Dona Arnet sa Univerziteta u Kentakiju, bivša predsednica Američkog udruženja za bolesti srca, koja nije bila uključena u istraživanje.
“To vodi do nižeg krvnog pritiska, manje dijabetesa, boljeg iskorišćavanja glukoze i insulina i sveukupno boljeg metaboličkog zdravlja."
Kurir.rs/Jutarnji.hr, Foto: Profimedia