FELJTON O ČETVRTOM NE SRBIJE 1999. Ubijaju jedan narod. Gde? U Evropi. Ima li koga da to posvedoči? Svedok je jedan: Ceo svet! Sopstvene zločine pripisuju Srbima da bi opravdali i zamaglili svoj veliki zločin (2)
Zaobilaznim raskaljanim putevima jedva stigosmo do veličanstvene i gostoljubive Studenice. Ubrzo su za nama prispeli autobusi puni policajaca sa Kosova. Skrenuli su sa Ibarske magistrale u Nemanjinu zadužbinu, Dragan Nedeljković za Srpsko nasleđe 1999. godine.
Namesnik, otac Antonije, prima ih u trpezariji Svetoga Save: monasi ih služe studeničkom prepečenicom; studenički lekar, dr Raša Stojanović, govori im o Simeonu Mirotočivom, o Svetom Savi, "početku svih početaka" o svetom Kralju Prvovenčanom, pisao je Dragan Nedeljković za Srpsko nasleđe 1999. godine.
Policija smerno sluša turobni doktorov glas i upućuje se ka velikoj Bogorodičinoj crkvi. Iako im otac Antonije kaže da ne odlažu oružje, svi se raspasuju i nenaoružani ulaze u sveti hram. Krste se i mole, celivajući ikone. Izlaze ozareni. Tiho razgovaram s pojedincima: "NATO propaganda pokazuje masovne grobnice Albanaca, govori o zverstvima srpske vojske i policije.? Da li ste videli ta zverstva. Da li ih je neko od vaših, od naših, cinio? Da li su, možda, divljale paravojne formacije?„Mladići iz Šapca, Mačve, Podrinja i Pocerja odgovaraju mi isto: da u našoj prirodi nije ni da činimo zločine koji nam se pripisuju, niti da silujemo žene; podsećaju na Markale: tako i sad sopstvene zločine pripisuju Srbima da bi opravdali i zamaglili svoj veliki zločin - ubijanje sa nedostižne visine, bombardovanje i vojske i stanovništva, naselja i svetih mesta. Teroristi su ubijali Albance koji im se nisu pokoravali, pa su ih sve, s predumišljajem, sahranjivali u zajedničke grobnice. - A zapaljena i razrušena albanska sela? Ta su sela bila tvrđave neprijatelja. Naši su ih čistili od terorista; a rat je rat. Zato i jeste nesreća što se, iz strašne nužde, ruši i pali. Tako govore sasvim mladi naši ljudi, deca naša, koja su učesnici tragedije. Izlaze iz nje gotovo posvećeni, čisti i preobraženi jer su doživeli veliku katarsu. Bio sam utešen kad sam se osvedočio da se u hramovima žičke i niške eparhije čitaju prozbe za naše hristoljubivo vojinstvo.
Nastojao sam da što više nasamo razgovaram s vojnicima i policajcima, jer Srbijom uveliko kruže priče o zverstvima naših. Neumorni neprijatelj ne drema, i dalje nas demonizuje; on protura strašne vesti i grozne optužbe; plaća onima koji ih šire da ih što revnosnije i što više šire, kao zarazu. A laž je jako zarazna, pa i neki naši čestiti ljudi podležu epidemiji, prihvataju laži kao istine, postajući žrtve ogavne propagande, namenjene osobito "svetoj prostoti„ mnogomilionskog televizijskog gledališta, na što je lucidno ukazao dr Irinej Bulović, episkop bački: "Mi, doduše, nismo ni izdaleka bezgrešni - piše vladika - ali najmanje prava da budu sudije nad nama imaju oni koji su sami sebi dali pravo da nam u isto vreme budu tužitelji, sudije i - dželati.
U njihovim kompjuterima sve je predviđeno i proračunato osim Boga i pravde Božje. - Radi nas i radi njih, ne dozvolimo da tako bude u našim dušama i savestima!„
Jednom, verujem čestitom, ali naivnom čoveku, što mi vatreno zbori o velikom rasponu srpskih zločina, i pominje i zločine nad Hrvatima, zbog kojih treba javno da se kajemo i da sve oko sebe molimo za oproštaj, kažem prekidajući bujicu njegovih optužbi i samoosuda:
"Recite mi samo jednu hrvatsku obitelj koja je cela uništena. A ja vam odmah mogu nabrojati bar desetak srpskih porodica, koje su istrebljene. Evo maločas sam bio kod vladike žičkog, preosvećenog gospodina Stefana: njegovih bliskih rođaka ubijeno je ili zaklano dvadeset osam. Često viđam svog bivšeg studenta, pesnika Dragana Kolunyiju: tridesetdvoje Kolunyija ubijeno je ili zaklano u poslednjim ratovima. Upoznao sam sjajnog lekara, svetski poznatog reumatologa, izbeglog iz Oseka, dr Milana Vujčića, koji je odrastao u domu za siročad, jer je u ratu izgubio roditelje, a uz roditelje stradalo je i dvadeset šest Vujčića. Na nesreću našu, takvih primera je tušta i tma među Srbima, a vi mi recite jedan jedini sličan među Hrvatima! Zato vas molim, dragi naivni prijatelju moj, da više nikad ne govorite o srpskim zločinima, jer time ponavljate optužbe neprijatelja naših. "Latini su stare varalice„ - bolje od mene pamtite taj stih, kao i onaj njegoševski: "Niko krupno k'o Turčin ne laže!„
Novi svetski poredak se prerušava i ukoliko više zločina čini, utoliko, opravdavajući te zločine, nas ocrnjuje i celu planetu obmanjuje lažima. Ništa to novo nije, samo je sila zla sad veća, organizovanija, potpomognuta od moćne nauke, sramotno zloupotrebljene. Dr Irinej Bulović je savršeno u pravu kad kaže da je novi svetski poredak star, star koliko i nasilje, a nasilje je staro koliko i zlo, to jest koliko i greh.
Rekoh da je lepota Srbije, i sad raskošna, besramno oskrnavljena od zločinaca: ne samo gradovi i sela, čija smo zgarišta posetili, ne samo oštećeni putevi i porušeni mostovi: oskrnavljena je i moralna lepota Srbije, sposobne da vodi samo viteški rat, a ne prljav, ne podmukli i teroristički rat. Sad nam tu oskrnavljenu lepotu valja negovati s velikom ljubavlju, ukrašavajući je novim delima graditeljskih i tvoračkih ruku da bi opet zablistala, kao Feniks, iz ruševina i pepela. Lepoti se mora služiti, za nju žrtvovati; jer kako Stendal reče "Lepota je samo obećanje sreće„, a ne gotova i neizmenljiva sreća!
Lepoti se mora služiti
Lepota otadžbine opet traži da joj potvrdimo svoju vernost i da se žrtvujemo. "Za otadžbinu možemo staviti sve na kocku, ali ne smemo staviti na kocku otadžbinu".
To poznato upozorenje odnosi se i na one što vladaju i na one što nestrpljivo vlast priželjkuju. Posle ovog rata, koji moralno još nismo izgubili, iako je poraz diplomatski i politički očigledan, ništa ne bi smelo biti kao pre tragedije; jer tragedija, podsetismo, ima katarsu - naš narod ju je doživeo. Tom narodu nije sad dobrodošla borba za vlast; jer vlast više nema nikakvog smisla ako nije služenje, a ne vladanje i, još gore, zloupotreba vlasti. Ministri treba da su sluge naroda, ili ne treba ni da ih bude. Ako uskoro dođe do izbora, a nekima se očigledno žuri, naš stradalni narod treba svima jasan odgovor da dâ, svima koji na stari način zamišljaju vlast: da izabere samo one koji su spremni da služe, koliko smerno toliko i znalački.
Neka su prokleti tvorci haosa, a to su svi koji su opijeni vlašću ili žudnjom za njom. Pa ona je kao Kirka iz "Odiseje„: ljude pretvara znate u šta. Onaj ko je na čelu države ili polisa mora da je mudar i oprezan kao Odisej. Njega Kirka nije uspela da pretvori u svinju!
Piše:Dragan Nedeljković/srpskonasleđe
FELJTON O ČETVRTOM NE SRBIJE 1999. Srbima oteli kuće i imanja i smestili ih da žive u svinjcima! Ukinuli putokaze za Beograd