Od početka godine do sada 17 žena je stradalo u porodičnom nasilju, a novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od prošlog juna doneo je pomake, ali nije sprečio da se ubistva dešavaju, ukazala je koordinatorka Sigurnih kuća Vesna Stanojević i istakla da je situacija mnogo gora nego prošle godine.
Za isto vreme prošle godine ubijeno je, naime, šest žena, a ta brojka je sada gotovo tri puta veća, a rešenje se ne nazire, kaže Stanojević za Tanjug.
Kako navodi, crna statistika kao da nikoga ne pogađa, a reakcija društva svodi se na iznenađenje kada se iznesu brojke, osudu i ništa više.
"Na žalost, još se ne vide rezultati novog zakona. On je dobar i dao je rezultate u smislu pomoći kada policija dođe u porodicu u kojoj je nasilje, da se nasilnik iseli iz stana, da se izrekne zabrana prilaska, ali, kada je u pitanju smrtni ishod, kao da nema rešenja", navodi Stanojević.
Dodaje da saradnja sa institucijama nije problem, da su, šta više, iskustva žena iz Sigurne kuće u tom smislu pozitivna, ali društvo u celini nije dovoljno zainteresovano.
"Često se za nasilnika čuje bio je dobar čovek, fin, tih i onda se pitate da li mi ne možemo da prepoznamo nasilnika, da li se trudimo da ga ne primetimo, pravimo se da ne vidimo. Sve to mora da se ispravi i da shvatimo da je to problem celog društva i svakog od nas pojedinačno", naglasila je Stanojević.
Uloga medija u društvenoj percepciji nasilja je velika, smatra ona, ali je potrebno izabrati pravi put izveštavanja koji neće ugroziti žrtvu i izložiti je dodatnom stresu.
"Sada imamo slučaj poznate pevačice koja je bila žrtva nasilja, ona se nalazi na svim naslovnim stranama, sa svim detaljima. Nisam sigurna da je to pravi način, ne možete od nekoga u takvoj situaciji očekivati da stane pred kamere i priča o svom iskustvu", navodi Stanojević.
Mediji mogu da utiču na kreiranje svesti o problemu nasilja i posebno je štetno davati prostor u medijima ljudima koji na bilo koji način traže odgovornost u žrtvi.
"Apsolutno ništa ne opravdava nasilje. Nemamo prava ni da komentarišemo, ja se pitam da li bi ljudi koji pravdaju nasilnika isto reagovali da je u pitanju njihova sestra, ćerka, majka, da li bi krivicu tražili u njoj ili u onome ko je napao", rekla je Stanojević.
Preventiva, razgovor sa decom, uvođenje dodatne edukacije u škole, neke su od mera koje se mogu primeniti, a važan je rad kako na porodičnom, tako i na vršnjačkom nasilju.
"Deca koja su nasilna u školi, biće nasilnici i u porodici, to je povezano, jer deca najviše uče po modelu..Važno je deci dati prave uzore", kaže Stanojević.
Dodaje, da i dalje nije otkriven "okidač" za nasilje u društvu i da se može govoriti o pojedinačnim uzrocima poput siromaštva, nezadovoljstva ili frustracija, ali da ništa od toga ne može direktno da se dovede u vezu sa nasiljem.
"Radila sam sa žrtvama nasilja i u vreme ratova i sankcija i mogu reći da sada ima više slučajeva ubistava nego tada, a uslovi života su sada ipak bolji", kaže ona i podvlači da je prijavljivanje nasilja najteži, ali i najvažniji korak.
"Zzivot može da se nastavi. Imamo mnogo pozitivnih primera kada su se žene osamostalile, našle posao. Mislim da mnoge žene imaju više snage nego što misle", kaže Stanojević i dodaje da je u cilju ohrabrenja važno da čitavo društvo pošalje poruku ženama da ne treba da trpe nasilje i da uvek postoji izlaz.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Marina Lopičić)