Otac dve devojčice Života Jović (42) iz kuršumlijskog planinskog sela Seoce, svakog jutra sa svojim ćerkama pešači do Kuršumlije, kako bi ih odveo u predškolsko, koje je od tog sela udaljeno oko 40 kilometra.
Porodična kuća Jovića nalazi se u planinskom selu, u kojem nemaju komšije, a Života svakog jutra ćerke Tamaru i Teodoru u naručju, ili pešice vodi osam kilometara kroz bespuće Kopaonika do asfaltnog puta, jer nema autobuskog prevoza.
"Teško mi sve to pada, nosim obe, jednu, pa drugu, pa onda malo hodaju same. Preplačem ceo put, okrećem glavu da ne vide moje suze. Kad stignemo do asfaltnog puta, čekamo da naiđe bilo kakav prevoz. Svako hoće da nas poveze, uglavnom drvoseče sa kamionima", kazao je Jović. On dodaje da ćerke svakog dana čeka ispred predškolskog u Kuršumliji, nakon čega ih ponovo istim putem vraća nazad za Seoce.
Majka Sanja Jović (39) je rekla da svakog dana u strepnji čeka da se vrate u selo.
"Gotovo nikad nisu stigli kući pre mraka. Svakakve me misli muče, da nisu sreli vuka ili divlje svinje. Svašta ovde ima, pa krenem im u susret sama kroz šumu", istakla je ona.
Prema njihovim rečima, za pomoć su se svima obraćali, kako opštini Kuršumlija, tako i Centru za socijalni rad, Crvenom krstu, ali se svako obraćanje završilo na obećanjima. Dodaju da su tražili stambeni prostor u Kuršumliji ili prevoz za devojčice, ali i pomoć u hrani.
Porodica Jović živi u oronuloj staroj kući, a preživljavaju od nadnica koje Života zaradi vikendom, kada devojčice ne idu u predškolsko ili kada je raspust, dok tokom leta obrađuju plantažu malina. Ove zime stanovali su u kući jednog rođaka koji im to nije naplaćivao, ali im je on otkazao stan, pa su morali da se vrate na planinu.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Beta/Ljiljana Danilović)