BEOGRAD - Hrvatske železnice traže 677.000 evra godišnje od železnica Srbije, Republike Srpske i BiH, da bi voz između Beograda i Sarajeva mogao, po novom redu vožnje od 9. decembra, da koristi 87 kilometara hrvatske pruge, rečeno je u Železnici Srbije.
Hrvatske železnice su najavile da će od novog reda vožnje obustaviti saobraćaj 46 međunarodnih železničkih vozova, što će se odraziti i na železnički saobraćaj između Srbije i Hrvatske, pa će od 10 vozova koji saobraćaju između dve države, čak šest biti ukinuto, izjavio je direktor Medija centra srpske železnice Nenad Stanisavljević.
"Ovih dana planirano je da se održi sastanak između predstavnika železničkih uprava Srbije, Hrvatske i Slovenije, na kojem će se razgovarati o mogućnostima međunarodnog saobraćaja u novom redu vožnje, u skladu sa najavama Hrvatskih železnica", kazao je Stanisavljević.
On je rekao da Železnice Srbije nisu u mogućnosti da obezbede dodatna finansijska sredstva sa kojima bi učestvovali u plaćanju dela troškova ostalih vozova koji tranzitiraju mrežom hrvatskih pruga, pa će se u saobraćaju između Srbije i Hrvatske po novom redu vožnje naći samo dva para vozova, za čiji saobraćaj se neće izdvajati novčana sredstva.
Hrvatske železnice predložile su, takođe, da u saobraćaju od 9. decembra ostanu dva para vozova koji saobraćaju hrvatskim prugama, a za koje se neće plaćati novčana nadoknada i to između Beograda i Filaha u Austriji (sa polaskom iz Beograda u 5.13 sati, a iz Filaha u 12.52 sati), kao i između Beograda i Sćvarzaha u Austriji, sa direktnim kolima za Cirih (sa polaskom iz Beograda u 10.28 sati, a iz Ciriha u 20.40 sati).
Železnice Srbije su predložile da u saobraćaju ostanu po jedan dnevni i noćni voz. Tako su Železnice Srbije predložile da u saobraćaju, pored voza za Cirih (koji će sigurno saobraćati i po predlogu Hrvatskih železnica) ostane i još jedan par vozova između Beograda i Filaha, ali koji saobraća noću i to iz Beograda u 21.30 sati, a iz Filaha u 19.25 (taj voz su Hrvatske železni predložile za ukidanje), dok dnevni par vozova (koji su Hrvatske železnice predložile da saobraća) u tom slučaju ne bi išao.
Prema predlogu Hrvatskih železnica, ukoliko zainteresovane železničke uprave ne obezbede dodatna finansijska sredstva za nadoknadu za korišćenje infrastrukture u saobraćaju neće biti vozova između Beograda i Sarajeva (sa polaskom iz Beograda u 8.05 sati, a iz Sarajeva u 11.49), kao i između Beograda i Zagreba (sa polaskom iz Beograda u 15.16, a iz Zagreba u 6.17 sati).
"Prema našim saznanjima, razlozi za ovakvu najavu Hrvatskih železnica su ekonomske prirode i nužne tržišne poslovne orjentacije", rekao je Stanisavljević.
Putnički prevoz Hrvatskih železnica je, prema njegovim rečima, navedene linije procenio kao nerentabilne i predložio njihovo ukidanje.
Pojedini od vozova koji su predloženi za ukidanje mogu ostati u saobraćaju, ukoliko se zainteresovane železničke uprave saglase sa plaćanjem troškova vožnje hrvatskim prugama - tzv. naknade za pristup železničkoj infrastrukturi Hrvatskim železnicama.
On je kazao da su se Hrvatske železnice odlučile za ovakve mere rukovođene ekonomskim razlozima i finansijskim pitanjima.
Železnice u Evropi predstavljaju ekonomske, tržišno orjentisane poslovne sisteme, zasnovane na ostvarivanju prihoda.
Države svuda u Evropi subvencionišu putnički železnički saobraćaj putem tzv. "obaveze javnog prevoza" koja obuhvata budžetsku nadoknadu železnici između realne odnosno ekonomske cene prevoza i cene koju plaćaju putnici, kažu u Železnicama Srbije.
Negde ta obaveza obuhvata celokupan saobraćaj, negde samo unutrašnji, a negde i međunarodni, ukazao je Stanisavljević.
Do nedavno su, kako je rekao, evropske železničke uprave u međunarodnom saobraćaju preuzimale troškove korišćenja infrastrukture svaka na svojoj teritoriji za čitave vozove koji njihovim prugama saobraćaju, ali danas postaje gotovo redovna praksa da se naplaćuje nadoknada za korišćenje železničke infrastrukture od zainteresovanih železnica u međunarodnoma saobraćaju.
Železnice Srbije su krajem prošle godine, upravo zbog previsokih naknada za korišćenje železničke infrastrukture u drugim državama, Italiji i Austriji, ostale bez pojedinih direktnih međunarodnih železničkih linija.
Tako su Italijanske železnice od Mađarske tražile godišnju naknadu od milion evra za voz koji je saobraćao između Budimpešte i Venecije, sa direktnim kolima iz Beograda za Veneciju, što su Mađarske železnice prve godine ispunile, ali su već druge godine odustale, pa je i Srbija ostala bez direktne veze sa Italijom.
Naknada za pristup železničkoj infrastrukturi razlog je što sada između Slovenije i Italije nema putničkih vozova, a Rumunske železnice su pristale da plaćaju Austrijskim železnicama samo naknadu četiri meseca godišnje tokom letnje sezone za voz "Dačija" do Beča, pa je pored ostalog zbog toga i Beograd ostao bez direktne železničke veze sa Austrijom.