DOBRA VEST ZA RODITELJE PREDŠKOLACA: Privatni vrtići sve više smanjuju liste čekanja

Kurir

Sve više roditelja se odlučuje da upiše dete u privatni vrtić. Neki od glavnih razloga za to su manjak mesta u državnim predškolskim ustanovama, kvalitet usluge za gotovo istu cenu i fleksibilnost radnog vremena privatnih pedagoga. Trka za smeštaj u vrtićima pogotovo važi za Beograd, gde se odavno prilikom upisa dece traži mesto više.


Sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak za Kurir kaže da je manja lista čekanja za upis u vrtiće i ove godine prioritet ovog sekretarijata, a sistem subvencionisanja boravka je dao odlične rezultate.
- Sve vreme, u fokusu ovog projekta su roditelji, a rast privatnog sektora u oblasti predškolskog obrazovanja bio je domino efekat ove odluke. Taj porast je dao pozitivne ekonomske rezultate, budući da je otvorio nova radna mesta i dao više posla ovom sektoru - izjavio je Gak.

Kurir 
foto: Kurir


Ne samo što Grad Beograd iz godine u godinu proširuje obim subvencionisanih boravaka, već se i broj privatnih vrtića sve više povećava. "Kraljevstvo Narnija" je jedan od poslednjih koji je početkom godine dobio licencu i deo je sistema ovih subvencija. Na tržištu konkuriše jedinstvenom ponudom, zanimljivim okruženjem i konkurentnom cenom.

Kurir 
Aleksandra Nikitovićfoto: Kurir


Direktorka i pedagog ove ustanove Aleksandra Nikitović objašnjava za naš list da je kolektiv vrtića "Kraljevstvo Narnija" inspirisan ređo-pedagogijom, odnosno primenjuje koncept u kojem se kod deteta podstiče istraživačka aktivnost. Ona kaže da su mirni deo Voždovca, osmišljeni prostori za razvoj i učenje, prostrani travnjaci, sportski teren i bazen idealno mesto za primenu ređo-koncepta u obrazovanju.

Kurir 
foto: Kurir

- Većina institucija predškolskog vaspitanja nameće određene modele ponašanja koji ne moraju biti u skladu sa dečjom prirodom. Zamislite vrtić koji u fokus stavlja dete, njegove potrebe i neguje njegovu slobodu izbora, koji podstiče istraživački duh i različita interesovanja, bavi se razvojem praktičnih veština i povrh svega osnažuje dete za samostalno i kreativno rešavanje problema sa kojima se svakodnevno susreće. Pritom se ne zanemaruje razvoj odgovornosti i spremnosti za učenje. Takav vrtić gradimo u “KraljevstvuNarnija” - ispričala nam je ona.


Prema njenim rečima, roditelji se odlučuju da upišu decu u vrtić pre svega zbog prostora koji odiše atmosferom porodičnog doma, ali i cene.
- Kada smo formirali cene, rukovodili smo se logikom da roditelji, kada upišu dete, ne treba da brinu za različite aktivnosti u kojima će im mališani učestvovati. Sportska radionica,muzički projekti, školica plivanja ili engleskog i ostalo iz našeg programa je u sklopu cene. Nema skrivenih troškova i po tome se razlikujemo od većine ostalih vrtića - objašnjava direktorka Nikitović.



Lista čekanja tri puta kraća

Podaci Sekretarijata pokazuju da je lista čekanja sa oko 10.000 dece, koliko ih je bilo pre konkursa, tokom godine opala na oko 3.500 dece na čekanju za mesto u vrtiću.
- To smo uspeli proširivanjem postojećih kapaciteta u državnim vrtićima, otvaranjem novih mesta,ali je i veliku ulogu imala saradnja sa privatnim vrtićima - naglasio je Gak.
Ivana Kljajić


Beograd do sada refundirao 3,8milijardi

Grad Beograd trenutnosubvencionišeboravak 13.268 dece u 264 objekta vrtića i taj broj svakog dana raste.
- Prošlegodine Grad je roditeljima koji su ušli u sistem subvencija refundirao 2,08 milijardi dinara. Od 2015, od kada postoji ova odluka Grada,refundacije premašuju iznos od 3,8milijardi dinara. Ovo je bio način da se brzo pomogne roditeljima, da što veći broj dece bude obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i svakodnevni rast interesovanja potvrđuje da je to bila dobra odlukaGrada - navodi Slavko Gak.

(Kurir.rs/Foto: Kurir)